Зукорлић основао БАНУ

НОВИ ПАЗАР – У Новом Пазару, на Интернационалном универзиту, данас је одржана Оснивачка скупштина Бошњачке академије наука и уметности (БАНУ) која ће имати 21 члана.

За председника Академије, која ће имати двојно седиште у Новом Пазару и Сарајеву изабран је Ферид Мухић. Чланови БАНУ су и главни муфтија Исламске заједнице у Србији Муамер Зукорлић, реис ул улема Исламске заједнице у БиХ Мустафа Церић и члан ратног Председништва Босне и Херцеговине (БиХ) Ејуп Ганић за којим је Србија расписала међународну потеницу преко Интерпола.

Зукорлић је најавио да ће инаугурациона скупштина бити одржана за неколико седмица у Сарајеву, у свим градовима некадашње СФРЈ и широм света.

Муфтија је поручио да је „БАНУ најбитнији стуб опстанка бошњачког народа”и да он лично осећа дубоку потребу да, како је рекао, захвли свевишњем Створитељу који је немогуће учинио могућим.

„Моји лични снови прерастају у јаву”рекао је Зукорлић више пута прекидан аплаузима. Зукорлић, који је изабран за генералног секретара Академије, је рекао да је част утемељивача БАНУ-а понео данас 21 члан и то је како је рекао „први саф” (ред) бошњачког знања, умећа, уметности, а то, додао је, значи бошњачке снаге.

Он је изразио задовољство избором Ферида Мухића за председника БАНУ, али је додао да не може, а да не спомене и друге чланове међу којима Ејупа Ганића који, како је рекао, из оправданих разлога није могао да дође.

„Сви ови наши снови национални, људски грађански и морални, а пре свега научни и уметнички са Мухићем на челу постају јава. Нека вам је са срећом та нова страница”поручио је муфтија.

Церић је рекао да је ова оснивачка скупштина важна зато што ће омогућити Бошњацима да сами уче оне који ће их, како је рекао, учити.

„Према томе, оснивање Академије није мали догађај, не само за нас него и за њих. Ово је порука и њима и Европи да смо ми смо народ који има сећање геноцида и да због тога кроз институције, које ћемо наставити да градимо, хоћемо место невладиног удружења или организције која ће пратити шта ко каже о нама у Савету безбдности и Скупштини УН, а посебно шта говоре Београд и Загреб, Брисел или било која дестинација јер су откривене њихове лажи”, навео је Церић.

Врховни поглавар муслимана у БиХ је рекао да су откривањем тих лажи Бошњаци схватили колико су живели у мраку.

„Ми верујемо свим људима добре воље, али имамо право да сумњамо у свакога после свега што нам се догодило”, рекао је Церић позивајући Бошњаке да упамте дан када је тај народ подигао свој глас „данас овде у Новом Пазару”.

„Ми имамо нас, упамтите Бошњаци и нећемо платити цену за наш опстанак крвљу, већ хоћемо да наш опстанк буде гарантован науком, умећем, да живимо у миру са свим људима добре воље”, рекао је Церић.

Позивајући се на изјаву председника Србије који је у Бриселу рекао да брине за Хрвате у БиХ, Церић је рекао да Борис Тадић „не мора да брине за Хрвате у БиХ, нека брине за своје грађане, овде у Санџаку”.

Он је, како је рекао, комшијама Хрватима поручио да може свако да их брани, само да не дозволе да их брани Тадић.

Танјуг

------------------------------------------------

Академици САНУ необавештени о оснивању БАНУ

На јучерашњој годишњој Скупштини САНУ, којој су присуствовали патријарх српски Иринеј, Предраг Марковић, министар културе, и Драган Ђилас, градоначелник града Београда, у уводним излагањима Николе Хајдина, председника САНУ, Љубише Ракића, потпредседника и Димитрија Стефановића, секретара, није било ни речи о оснивању Бошњачке академије наука и уметности (БАНУ). Највећи број академика, такође, није чуо за оснивање БАНУ.

Академик Хајдин је говорио о проблемима око децентрализације науке у Србији. САНУ има један огранак у Новом Саду, чији је задатак да утиче на развој науке у Војводини, и два научна центра, један у Крагујевцу, један у Нишу, који немају довољан број чланова да би прерасли у огранке. Подсећамо да је огранак САНУ у Новом Саду основан 29. јула 1992. сједињавањем Војвођанске академије наука и уметности и САНУ. После усвајања Статута АП Војводине, Војвођанска академија наука и уметности основана је 22. јула 2004. године. У Новом Саду, дакле, постоје две академије: ВАНУ и Огранак САНУ. Било је покушаја да се успостави некаква сарадња, уз посредовање политичара, али за сада сарадње нема.

Сада је основана и БАНУ. Никола Хајдин, председник САНУ, каже: „Не бих то да коментаришем, то се нас не тиче”. Зоран Ковачевић, председник Огранка САНУ у Новом Саду, свестан шта се десило у Војводини, и како функционишу, односно не функционишу ВАНУ и Огранак САНУ, каже да је то последица федерализације државе, односно регионализације која се најављује. Академик Чедомир Попов сматра да је то одговор на глобализацију која се намеће силом. У таквој ситуацији, свака нација хоће институционално да се организује, а то се посебно односи на синтетичке и октроисане нације.

Предраг Марковић, министар културе, каже да то није питање за министра културе. Драгослав Михаиловић, није чуо за оснивање БАНУ, али вели да је слушао Муамера Зукорлића и да је реч о врло опасном човеку. Ни Василије Крестић није чуо за оснивање БАНУ и не жели да коментарише. Исти одговор смо добили и од Светлане Велмар-Јанковић, која је додала да у таквим ситуацијама треба реаговати полако и смирено. Коста Чавошки је само рекао: „Не бих то да коментаришем”. Слободан Грубачић, који није чуо за оснивање БАНУ, каже да идеја „звучи безобразно”. Предраг Палавестра сматра да је реч о државном питању и да тај проблем треба да решавају Србија и Бих, САНУ не треба да се изјашњава о том питању. Љубомир Симовић вели: „Сачувај боже”, а Милорад Екмечић само одмахује руком.

З. Р.