НАТО изводи ДСС на улицу

Демократска странка Србије, после вишемесечног одбијања позива странака, које су им по неким важним политичким ставовима блиске, одлучила је да сама организује протест против одржавања конференције НАТО-а у Београду и позове грађане да изласком на улицу искажу свој став о теми која „ужива” највећи анимозитет у јавности.

Изненађење јавности није неоправдано. Нарочито зато што ДСС (који се два пута оглушио о позив СНС-а и донедавног коалиционог партнера НС-а да им се придруже на митинзима) није странка која је склона да на протестима артикулише своје политичке ставове. Осим неподударности у приоритетима са СНС-ом, велику улогу у заузимању таквог става има и чињеница да су се „опекли” на митингу који су организовали после проглашења независности Косова, крајем фебруара 2008. године, који је завршен нередима и паљењем америчке амбасаде.

Зашто је баш НАТО подстакао ДСС да изађе из страначких просторија и да ли овај протест означава промену политичког концепта?

Потпредседник странке Слободан Самарџић каже за „Политику” да је „пресудило то што је НАТО актуелна и горућа тема за Србију. Не зато што се то види, него зато што се не види. А не види се зато што власти Србије бесомучно гурају Србију у НАТО, а с друге стране настоје да се о томе не говори”.

Демантујући да ова странка користи готово неподељену сагласност грађана (око 70 одсто) против уласка Србије у НАТО, како би кренула у предизборну кампању, Самарџић каже да је протест само наставак кампање од прошле године, када су иницирали прикупљање потписа 200 интелектуалаца који су својим гласом хтели да скрену пажњу јавности на намеру власти да земљу приближи НАТО-у.

Осим што сматра да је ДСС превидео да овај скуп има мешовит састав и да неосновано критикује власт да је организовање скупа корак ка примицању Србије НАТО-у, председник Транспарентност Србија и политички аналитичар Владимир Гоати наглашава да је код нас све мање временски ограничен простор за предизборну кампању и да су странке, не укључујући само ДСС – већ у њој.

Управо као потврду да нису у кампањи, него да на скуп позивају као на ванстраначку ствар, потпредседник ДСС-а Милош Јовановић рекао је за „Политику” да је предвиђено да на скупу не говори лидер Војислав Коштуница него личности из јавног живота.

Гоати ово не доживљава као деманти. „Када је реч о протестима, ДСС има своје узусе и није се често појављивао на протестима. Практично су други протестовали уместо њих и то не бих могао оценити као дистанцирање председника од властите партије. Напротив, то је стил који ДСС негује од свог настанка”, казао јеГоати.

Потврда да у Србији ипак све личи на предизборну кампању стигла је из Српске радикалне странке, која је „свој” протест против НАТО-самита заказала у понедељак, дан после протеста ДСС. Саговорници „Политике” из ДСС-а потврдили су да никога нису звали формално, „осим што су позвали све који имају потребу да јавно манифестују своје неслагање са том политиком”.

Радикали који су протестовали и против хапшења Ратка Младића јасно су најавили да ће у понедељак испред Председништва Србије у првом реду стајати страначки функционери, републички и покрајински посланици и одборници у градској скупштини.

Самарџић, који јуче није био упознат са организационом шемом, као ни са тим да ли ће Коштуница говорити на протесту (иако сматра да би то било значајно), каже да у њиховој странци нису улазили у процене колико ће се грађана одазвати, „не зато што број није битан, него што има много околности које утичу на то”.

Остајући при ставу да ДСС,„који је у дуже у перманентном благом опадању користи згодну прилику да још једном нагласи свој антиатлантски став”, Гоати закључује да ће митинзи „ако им је смисао исти изгубити на силовитости”.

„ДСС и СРС, који имају велике разлике у програмским опредељењима, али су веома слични по данашњим кључним расцепима (Европа – традиционализам), један другом отимају простор, јер имају приближно исто ловно подручје, рачунају на исте референтне групе и ту помало влада и конкуренција”, каже Гоати.