Нова златна жица

На Петнаестом светском првенству за одбојкашице у Јапану открили смо још једну нашу златну жицу. Из ње је овога пута извучена "само" бронза, али треће место на свету није коначан домет овог састава, због кога смо дочекивали јутра уз телевизор.  За две недеље (31. октобар – 16. новембар) одбојкашице су постале наш понос.

Поход међу светске велесиле почеле су и завршиле убедљивим победама против дојучерашњег светског првака Италије (3:0 и у првом колу и у утакмици за треће место). Када су наше одбојкашице на таквом такмичењу какво је светско првенство два пута очитале лекцију репрезентацији, олицетворењу врхунског професионализма, јасно је да ова бронзана медаља није случајно дошла у њихове руке.

У Јапану се није догодило никакво чудо, мада тако изгледа. Када су одбојкаши 1996. освојили бронзану олимпијску медаљу у Атланти (САД) председник нашег одбојкашког савеза Александар Боричић је рекао да је коначни циљ злато на Олимпијским играма у Сиднеју 2000. Тако је и било.

Када су "плави" заузели најважнији престо у свету спорта Боричић је опет отворено рекао да је следећи задатак да наше одбојкашице пођу путем одбојкаша. Кренуло се од најмлађих такмичарских категорија (сениорска репрезентација је замрла у време када су наше екипе биле изопштене из међународног спорта) и почеле су да стижу и медаље. Доносиле су их кадеткиње, јуниорке, а сада ево и сениорке.