Панчевци код „брата” на Иберији

Мада су удаљени више од две хиљаде километара, Тарагона и Панчево су у много чему слични. По броју становника и по пространству, рецимо. Шпанци имају велику петрохемијску индустрију, надомак су великог града – Барселоне… Исто, само што је Панчево лепше, шале се Панчевци.

Зашто поредимо та два града? Зато што је Панчево први, не само у Србији, већ и на Балкану, који се братимио са неким шпанским градом. Тога се први сетио Панчевац мр Ђорђе Савић, јер је, долазећи много пута приватно у Тарагону, видео нешто врло интересантно и важно за Панчево. Зато је покушао да их споји. Преговарајући са општинама Тарагоне и Панчева на томе је радио осам година, док коначно Влада Републике Србије, 25. априла ове године, званично није дала зелено светло за побратимство.

Склад индустрије и туризма

– Тарагона има рафинерију која је три пута већа од панчевачке и седам пута већу петрохемију, има и огромну индустријску лику, једну од највећих на Медитерану... Шта мислите, да ли би сваке године овде летовало 4,7 милиона туриста да се у ваздуху осећа непријатан мирис или да је море загађено? Али, овде је остварена симбиоза индустрије и туризма, а да при том уопште нема загађења. Ако се угледа на Тарагону и пренесе њихово искуство, и Панчево би у перспективи могло да развија и индустрију, и туризам истовремено, за које и те како има потенцијале. Овде је решено питање за које у Панчеву мисле да је нерешиво! Решен је панчевачки проблем такозване „црне рупе” – сигуран је Ђорђе Савић, иначе члан координационог тима за братимљење са Тарагоном.

У то име Јорди, како га ословљавају наши домаћини из Шпаније, крајем маја је повео малу новинарску екипу у прву братску посету овом граду на обали Медитерана. Међу првима добродошлицу су нам пожелели господин Октави Боно, директор Коста Дораде (Златне обале), дуге 216 километара, која обухвата читаво подручје уз море на североистоку Шпаније дуж провинције Тарагона, и господин Алберт Алтура из Туристичке агенције „Viatges Evasio” у Салоу, летовалишту које се сматра туристичком престоницом Коста Дораде, удаљено од Тарагоне око десет километара, колико рецимо и Петлово брдо од Београда. Алберт Алтура, врло дружељубив и непосредан млади човек, који је био наш домаћин и организатор овог путовања, свим срцем је подржао идеју о братимљењу, у жељи да се омогући отварање обале Коста Дорада према Србији, како би и наши људи могли да виде једну елитну туристичку зону. Гостопримство су нам указали и многи други, као да им је у посету заиста дошао род најрођенији, почев од Маите Гаскон из Туристичко-информационог центра у Камбрилсу, познатом кулинарском центру у регији Тарагона, до представника Порт Авентуре, највећег забавног парка у Шпанији и једне од главних туристичких дестинација везаних за летовалиште Салоу.

Ласерски шоу

Туристичка топ сезона у Салоу званично увек почиње за Ускрс, а завршава се крајем октобра, али поједини хотели су отворени и зими и тада имобично у посету долазе разне екскурзије. Ипак, Салоу је много привлачнији током лета. Тада свако може да пронађе „храну” за своју душу. Дуге уређене пешчане плаже и неколико мањих увала, непрекидне стазе за шетање и релаксацију, барови, ресторани, богат ноћни живот, разна друга дешавања и, само петнаестак минута вожње удаљен, забавни парк Порт Авентура, прави је рај за младе који желе провод, авантуру и изазов, али и за породице којима је потребан одмор уз добру забаву за децу, јер је све, од хотела, ресторана, трговина, цена, до јавних зона за опште коришћење, у великој мери прилагођено потребама породице, што потврђује и сертификат који је издала каталонска влада.

Оно што посебно краси Салоу је осећај за меру. И луксуз, и једноставност, и шаренило, и зеленило је у границама доброг укуса. И све је савршено уредно као да неко по три пута на дан укључује усисивач и скупља сваку мрвицу. Травњаци и цветне алеје заливају се по систему „кап по кап”, па одишу свежином и ведрином која се преноси на бројне туристе који туда штрапацирају.

Шеталиште у Салоу једно је од најлепших у Европи. Дуж авеније са палмама које изгледају као са разгледнице, у двадесет два сата одиграва се спектакл воде, музике и светла у неколико фонтана које су директно повезане. Једну од њих конструисао је исти архитекта који је дао идејно решење за чувене „магичне фонтане” у Барселони. Овај ласерски шоу последњи је крик кибернетске технологије, а свака фонтана атракција је за себе. Све што се за годишњи одмор у сну може пожелети, у Салоу се и остварује. Зато није чудо да цифра од 27.000, колико има становника, током лета порасте на 300.000. Осим Шпанаца, који су најбројнији, највећи број туриста у шпицу сезоне чине Руси, а има доста и Енглеза и Француза. Срби се за сада могу набројати на прсте једне руке, а и кад дођу, највише посећују Порт Авентуру која је део чари богате туристичке понуде у овом летовалишту, али то је посебна прича.

------------------------------------------

Зна се ко пуни касу

У регији Тарагона, која се налази на северу Шпаније и протеже се јужно од Барселоне, живи око 800.000 становника. Осамнаест одсто од бруто производа носи туризам, а главно место које пуни касу је Салоу. Од укупно 4.700.000 туриста који годишње одседну у Коста Доради, само у Салоу је смештено око два милиона.

----------------------------------------------------------------------- 

Ми код њих, они код нас

Захваљујући побратимству, Срби ће од сада имати отворена врата у целој Шпанији,а уз помоћ Агенције „Viatges Evasio”, која је део „Карефура”, великог ланца робних кућа у склопу којих се налази око 400 туристичких агенција, биће понуђен и комплетан српски туристички програм Шпанцима који у својој понуди има агенција „Глобметрополитен”. На првом месту биће Златибор, Опленац, Копаоник, бање Србије... – најавио је Ђорђе Савић који очекује да нам „браћа” Шпанци у великом броју узврате туристичку посету.

 ------------------------------------------------------------------------------

Дах антике                

Са око сто тридесет хиљада житеља, Тарагона је главни град истоимене провинције, а налази се на северу шпанске аутономне покрајине Каталонија. Колико захваљујући својим плажама, толико и културној заоставштини, пре свега археолошком налазишту римског града Тарако, које је 2000. године Унеско прогласио светском културном баштином, Тарагона је такође једна од омиљених туристичких дестинација у Шпанији.

Тврђава у Тарагони, која има више нивоа, изграђена је у 3. веку пре нове ере. Римљани су дошли као браниоци од Картагињана који су надирали са севера Африке и ту остали седам векова. Прва ствар коју су изградили биле су зидине којима су се опасали четири километра укруг, од којих је данас сачувано само километар. Град је подељен у две зоне, виши и нижи део, а већи део ископина пронађен је у том високом делу града. Занимљиво је да у тим оригиналним остацима тврђаве живе људи, као кад би живели у тврђави на Калемегдану. Практично имају станове у зидинама. Одржавајући тај свој стамбени простор, који је иначе веома скуп, на тај начин чувају и богату историју.

Од остатака старог града Тарако, велику пажњу привлачи и амфитеатар, тик поред мора, у којем се налазе и остаци цркве Санта Марија дел Милагро. Туристи не пропуштају да посете ни катедралу која датира из 12. и 13. века, са уочљивим комбинацијама романичких и готичких архитектонских елемената, а на путу ка њој, поприличног успона, поглед свима скреће и зид са веома занимљиво осликаним муралом. Те гигантске фигуре су ликови из легенди и зову се „кабесудоси”, или у слободном преводу главоње, а носе се у време разних процесија.

Иначе, Тарагона је град великих парада и плесова, а један од главних догађаја је фестивал „Тарако вива”, када се имитира живот, наравно и стил одевања, борбе гладијатора и сва остала дешавања из времена старог града Тарако.

У области Каталоније Тарагона је значајна и са рибарског аспекта, јер се сав улов рибе допрема у ову луку, а читава регија, па и њена престоница истичу се и по производњи квалитетног белог и црног вина од сорти грожђа које рађају виногради са бројних пропланака.