ЕУ не одустаје од вођства у ММФ-у

Следећи извршни директор Међународног монетарног фонда сигурно неће бити Европљанин, сматрао је председник еврогрупе Жан-Клод Јункер, када је 2007. године за првог човека ММФ-а изабран Доминик Строс-Кан. Међутим, Строс-Канова каријера на челу „највећег глобалног зајмодавца у крајњој нужди” завршила се изненада, због оптужби за сексуално напаствовање, а Европљани ипак сматрају да још није време да избегну челно место у овој институцији у којој чланство има 187 држава света.

Рок за подношење кандидатура на конкурсу за следећег шефа ММФ-а истекао је јуче, а завршница пријављивања наговештава да ће седница Извршног одбора ММФ-а 30. јуна (за када је заказан избор) бити веома бурна.

„Одлуке о избору новог извршног директора ММФ-а, доносе се у контексту светске политике. Имајући у виду такве кулисе, одлучио сам да се не кандидујем. Истовремено сматрам да би било јадно да изаберу Европљанина који би био одговоран ЕУ”, изјавио је јуче Тревор Мануел, бивши министар финансија Јужноафричке Републике – незванични фаворит афричког континента за новог челника ММФ-а.

Коначна листа пријављених кандидата биће објављена идуће седмице, најавила је јуче Каролајн Аткинсон, портпарол Бретон Вудс институције.

У бубњу за челника ММФ-а, према последњим информација су француска министарка финансија Кристин Лагард (55), гувернер Централне банке Мексика Агустин Карстенс (53) и гувернер Централне банке Казахстана Григориј Марченко (51). Међу ова три ривала, најмалодушнији је Марченко, чију је кандидатуру иначе званично предложила Русија.

„Избор Кристин Лагард за новог шефа ММФ-а је завршена ствар, њу ће подржати Г-8”, изјавио је јуче Марченко.

Карстенс, некадашњи заменик извршног директора ММФ-а већ је најавио да се неће предати без борбе.

„Европљани су у кампањи за избор новог шефа ММФ-а играли непоштено, и унапред означили свог фаворита. Европа је на делу показала да не уме да се избори ни са својим дужничким проблемима. Ствари се никада неће променити ако европској цркви поново препустимо вођство у ММФ-у. Ако земље у развоју не дејствују у складу са својим аспирацијама на глобалној сцени, никада нећемо стићи тамо где смо наумили”, упозорио је ових дана Карстенс, кључна личност у решавању мексичке дужничке кризе 1993. године.

Фаворит запада у потрази за подршком земаља у развоју, Кристин Лагард завршила је јуче изборну агитацију у Кини.

„Подржавам захтев Пекинга за повећање кинеског права гласа у ММФ-у са садашњих 3,65 одсто на 6,4 одсто, и настојање земаља у развоју за даљим реформама фонда, ипак ће криза у еврозони бити мој приоритет уколико будем изабрана”, истакла је Лагардова.

Кина, међутим, јуче није јавно подржала кандидатуру Кристин Лагард.

„Финансијски експерти земаља у развоју способни су да воде Међународни монетарни фонд. Досадашњи неписани поредак избора челника ММФ-а време је прегазило”, упозорио је Јуанг Зентинг из Кинеске академије друштвених наука.

Кина, Бразил, Индија и Русија – четири чланице групације БРИКС – избегле су да јавно подрже било Кристин Лагард, било Агустина Карстенса. Пети члан БРИКС-а Јужноафричка Република, као и Афричка унија јавно истичу да је време да неевропљанин буде изабран за челника ММФ-а.

„Одлазак Строс-Кана изнедрио је прилику за почетак радикалних реформи у ММФ-у, оних које би одражавале промене у глобалној економији. Земље у развоју прилажу 42 одсто средстава фонда, док Европа и САД усмеравају мање од 30 одсто”, закључује Афричка унија.

У Извршном одбору ММФ-а, представници САД и Европе данас држе 60 одсто гласова. У трци за избор новог извршног директора ММФ-а, дипломатско јединство БРИКС-а 30. јуна у Вашингтону биће први пут на проби.

Тања Вујић