УРС:Богдан Лисоволик и Фискални савет греше

Предлог УРС-а за фискалну децентрализацију неће довести до повећања консолидованог дефицита државе, већ само до функционалније и праведније прерасподеле већ постојећег новца, са републичког нивоа ка градовима и општинама, при чему ће највише добити најмање и најсиромашније општине.

Предлог УРС-а који омогућава суштинску децентрализацију је фискално неутралан. Он заиста предвиђа значајно веће приходе локалним самоуправама, што ће им коначно омогућити самосталност у финансирању најважнијих локалних пројекта, за које данас имају довољно овлашћења, али недовољно новца. С друге стране, Република ће имати мање приходе, али исто тако и мање расходе. Предлог УРС-а подразумева укидање нефункционалних републичких расхода који су локалног карактера, као и смањивање републичких трансфера локалним самоуправама и њихову праведнију расподелу, имајући у виду да ће се Београду потпуно укинути трансфер из републичког буџета и тај новац у виду трансфера солидарности преусмерити ка много слабијим и сиромашнијим општинама.

На тај начин, свако ће коначно радити свој посао – Република ће финансирати искључиво националне и регионалне пројекте, док ће се финансирање локалних пројеката препустити онима који су за њих највише и заинтересовани – градовима и општинама. Дакле, консолидовани буџет државе ће свакако остати у равнотежи. Локал ће имати веће приходе и веће расходе, док ће Република имати и мање приходе и мање расходе.

Како Фискалном савету не смета што је овогодишњим Законом о буџету већ направљен дефицит у буџетима градова и општина од 16 милијарди динара, за колико су им смањени републички трансфери у односу на оно што им по садашњем закону припада?

Очито је да и у Фискалном савету седе централисти који уопште не виде или их не занимају већ постојеће рупе у локалним буџетима, већ их само брине будућност централног буџета, који их нажалост и плаћа да праве овакве површне анализе. А те рупе на локалу се данас затварају масовним задуживањем градова и општина и повећањем фирмарина и других локалних намета, што је суштински већ повећало овогодишњи дефицит консолидованог буџета државе, о чему ћуте и Фискални савет и Лисоволик.

Зашто Фискални савет и Лисоволик не саопште јавности истину да чак и уколико се не би донео закон о суштинској децентрализацији који предлаже УРС, Република би поштовањем важећег закона морала наредне године да издвоји чак 20 милијарди динара више локалним самоуправама него данас. То значи да, чак и уколико би и заиста постојао неки проблем за предлогом УРС-а, он није „тежак” 40 милијарди динара, већ двоструко мање.

Подсећамо да је председник Уједињених региона Србије, Млађан Динкић, био једини министар финансија у новијој српској историји који је за време свог мандата успео да у државној каси направи вишак, дакле суфицит, од преко две милијарде евра, што је потврђено и у одговарајућим извештајима ММФ-а, а због чега је и проглашен за министра финансија године у свету за 2006. годину, од стране престижног британског магазина „Еуромани”. Он због тога свакако није човек који би предлагао решења која повећавају консолидовани дефицит буџета, јер има потпуно супротну стручну филозофију.

Фискални савет из потпуно необјашњивих разлога посматра само приходну страну републичког буџета и уопште се не бави нецелисходним расходима централне власти. У том смислу, тачно је да УРС предлаже да градовима и општинама следеће године остане око 40 милијарди динара више од пореза на плате који се прикупи на њиховој територији, тј. да тај новац остане онима који су га и зарадили, а не да се одлива у централну касу. Али, није тачно да ће то повећати дефицит консолидованог буџета. Јер, УРС истовремено предлаже да се на републичком нивоу укину расходи за финансирање разних локалних пројеката, пошто општине то могу саме да финансирају, али данас немају довољно пара.

Фискални савет, иако му је то задатак, уопште није извршио анализу функционалности и оправданости расхода републичког буџета који су локалног карактера.

Зар је могуће да Фискалном савету не смета што данас републичка министарства, републичке дирекције и ЈП „Путеви Србије” троше око 30 милијарди динара за локалне пројекте, уместо да се баве само националним и регионалним пројектима? Зар њима не смета што на тај начин постоји дискриминација великог броја градова и општина, којима република ове године није наменила никаква средства за локалне пројекте, било из политичких разлога, било због тога што једноставно република не може физички да постигне да истовремено у 170 градова и општина квалитетно реализује све неопходне локалне пројекте.

Зар Фискални савет мисли да су српски градови и општине у унутрашњости неспособни да сами изграде сеоске путеве и мостове, локалне водоводе, канализацију, обданишта, спортске терене и друге важне објекте, па да то мора уместо њих вечито да ради република? Или је проблем у томе што им се ускраћује њихов новац да би се општинске власти приморале да буду политички послушне према Влади, како би им она уделила оно што је заправо њихово?

Жао нам је што се Богдан Лисоволик у својој оцени Закона о финансирању локалне самоуправе повео за површном и једностраном анализом Фискалног савета, па је без удубљивања у проблематику децентрализације само преузео оцене овог академског тела које су неутемељене и нетачне, каже се на крају саопштења Уједињених региона Србије упућеног јуче „Политици”.