СЛУЧАЈ КУПРОМ

Продаја РТБ Бора румунском "Купрому" нападнута је у нашој јавности због два разлога: као економски лоше направљен посао и због занемаривања националних интереса. Економска критика продаје РТБ Бор циља на слабост "Купрома" као купца и на нејасан уговор. За "Купром" се вели да је мала фирма за ову врсту посла. Он сам, кажу, не вреди више од 30 милиона евра, а промет му је тек стотинак милиона.

Како онда може да нађе 400 милиона евра, колико је обећао да ће да плати РТБ Бор и поврх тога уложи још 200 милиона? Да "Купром" стварно има тешкоћу са исплатом, види се и по његовом покушају да РТБ Бор заложи и да тако дође до новца за исплату продавца. Критикује се и неуобичајено дуги рок за плаћање, који износи 120 дана. Зашто остали купци, на тендерским приватизацијама, морају да изврше исплату за десетак дана, а "Купром" је добио чак четири месеца? Тврди се да је и сам купопродајни уговор проблематичан, пошто није доступан за увид свим заинтересованим странама. Сумња се да садржи некакву клаузулу о "коригованој цени", која омогућује купцу да, након потпуног увида у преузету имовину, смањи договорену цену (?). Сумња се да уговор садржи и отпис купцу од 80 милиона евра од обећане цене на име његовог будућег улагања у екологију итд.

Критика овог посла са становишта државног и националног интереса тиче се тзв. влашког питања. На последњем попису се 40.054 грађана Србије изјаснило као Власи. У источној Србији 154 села имају чисто влашко становништво, а 46 мешовито. Представници организација које отварају влашко питање тврде да је Влаха заправо много више и да их има и до 250.000. Ту тврдњу поткрепљују податком да се на попису из 1991. само 19.000 грађана Србије изјаснило да су Власи. То значи да се за десет година број Влаха удвостручио, иако није било ни досељавања, нити демографске експлозије. Ово је, по њима, учинак само пробуђене националне свести.

Али, за неке влашке активисте влашко питање је заправо румунско питање. Већ 2.500 Влаха почело је да се изјашњава као Румуни. Румунска православна црква ушла је у ово подручје. Било је већ и физичких сукоба око храмова. Процењује се да неких две хиљаде младих из тог краја уче средњу или високу школу у Румунији. Када се буду вратили у Србију, они ће представљати елиту која ће вероватније имати румунску, него влашку националну свест. Чланство Румуније у ЕУ још више ће повећати привлачност Румуније као матичне државе Влаха. Уколико би Србија пала у даљу изолацију, могућност добијања румунског пасоша могла би имати снажан учинак на убрзану румунизацију овдашњег влашког живља.

У таквим околностима, продаја Румунима најјачег стратешког ресурса у источној Србији, сматрају критичари, јесте у најмању руку нешто што је национално несмотрено. Слаба Србија је, иначе, плодно тле за свакојаке аутономистичке, па и индепендистичке амбиције локалних елита. Само јој недостаје још и влашки проблем. А румунска контрола над РТБ Бором могла би представљати важну тачку ослонца за румунизацију Влаха и усмерити деловање локалне елите ка захтевима за територијалном аутономијом. Ово би свакако водило ка новим проблемима у функционисању државе и додатно дестабилизовало Србију.

Неке од ових критика вероватно су претеране. Али, нема сумње да неке од њих звуче доста уверљиво. Што је најнеобичније, ово је прва велика приватизација коју је самостално извршио ДСС. Чак петорица ДСС министара учествовала су у склапању овог уговора. ДСС је до сада имао имиџ странке која можда и нема врхунске економске експерте, али која свакако ради поштено и патриотски. У овом случају, међутим, доведени су у питање и једна и друга страна тог имиџа. Ако је тачно да је овај посао тако лош, онда то може бити или резултат нечије неспособности или резултат нечије корумпираности. Све је то праћено и очигледном неосетљивошћу за стратешке националне интересе, што читав догађај показује у још горем светлу.

"Случај Купром" је у нашем јавном мнењу некако прекривен са два друга питања. Једно је питање Косова, као национално и државно питање, а друго је питање састава нове владе, као питање компетенције и одсуства сукоба интереса. Нисам сигуран да случај "Купрома" не повезује управо и једно и друго питање. И нисам сигуран да и по једном и по другом питању управо владини службеници из ДСС-а не дугују српској јавности додатна објашњења.

Политички аналитичар