Јапански град на српском Подунављу

У небројеним манифестацијама солидарности с народом Јапана, исказаним на локалном, регионалном и глобалном нивоу, током тачно три месеца откако су разорни земљотрес и цунами, а онда и хаварија нуклеарнe централe „Фукушима“ учинили своје, несумњиво се издваја идејни урбанистички пројекат „Јапански град на српском Подунављу“ архитекте Војислава Девића из Новог Сада.

Овај најновији и своје раније пројекте, арх. Девић је прошле недеље представио и у београдској галерији „Озон“, а непосредно после катастрофе која је покренула велики талас солидарности, са идејом о „Јапанском граду на српском Подунављу“, упознао је и челнике Новог Сада.

Градоначелник Игор Павличић је захвалио на овој иницијативи и обавестио Девића, док он чека одговоре с још неких важних адреса, да ће о пројекту известити надлежне у АП Војводини и Амбасаду Јапана у Београду.

Девићев пројекат је заснован на идеји да Јапан, на позив Србије, изгради свој град на делићу обале Дунава који протиче нашом територијом и да се у тај град добровољно досели до 30.000 Јапанки и Јапанаца, отприлике 5.000-7.000 њихових породица.

Тако би била снажно потврђена солидарност с народом Јапана и Јапаном као државом, у најтежем тренутку њихове новије историје после Хирошиме и Нагасакија, али и више од тога. ,,Јапански град на Дунаву“ би отворио могућност за преношење пословичне радиности, породичне солидарности и других јапанских вредности на обале српског Подунавља, а на другој страни би значио складну уклопљеност у српску домаћинску потребу да сваки добронамерни гост на српској територији буде гостољубиво заштићен.

Архитекта Девић подсећа да су Јапанци творитељи савремене светске информатичке, технолошке и роботичке цивилизације и да могу подстаћи и унапредити научни, технички, информатички и привредни развој Србије.

Својом посвећеношћу, савесношћу и преданошћу послу и породици могу да представљају позитивне примере и узоре грађанима, породицама и привредницима Србије, каже Давић, уз нагласак да је његова иницијатива не само економски, него и етички целисходна и корисна, како у локалној тако и у глобалној равни за обе земље.

Позивајући се на овдашње историјско искуство, арх. Девић подсећа на отварање Краљевине Југославије, а на првом месту ондашње Србије, за више десетина хиљада избеглица из Русије после Октобарске револуције. Најбољи међу њима су нам током само две деценије оставили у наслеђе неизбрисиве доприносе, који су учинили да наука, култура, образовање и уметност у Србији буду уздигнути на виши степен. Наш саговорник је уверен да би сличне плодове, сагласне времену вртоглавог напредовања технологије, донео и „Јапански град на Дунаву“.

При томе је од нарочите важности чињеница да Србија показују мању рањивост на природнe катастрофe и климатскe променe, него већина европских земаља у протеклих неколико деценија.

Када се се ствари осмотре из геоклиматског угла, отварају се могућности да у скоријој будућности Србија постане обећана земља, земља спаса, „српска арка“ за грађане и привреднике из нација које су према нама пријатељски настројене.

„Јапански град на Дунаву“ би у визији архитекте Војислава Девића стајао на почетку тог пута.

----------------------------------------------------

Уз помоћ Кјото татамија

Јапански град на Дунаву има форму излазећег сунца које израња из дунавских вода, с централ парком у форми јапанске државе (I)око кога су полукружно размештене главне институције свих функција града (II). У стамбеној зони (III) вишеспратни објекти су постављени радијално као зраци сунца, а сваки стан има поглед на централ парк, на Дунав, на технополис (IV) и пољопривредну зону (V), у којима се испољава јапански проналазачки, роботички, информатички и технички радни геније.

Марине, риболов, бродоградња и водени забавни парковису у зони VI, а на три копнена улаза у град постављене су српске капије у форми српских оцила, у којима су српски домаћини чувари и заштитници улаза у јапански град (VII).

Размере овог града, ширине појасева и саобраћајница формиране су уз помоћ јапанског модула – Кјото татамија. Површина града износи око 1,8 квадратних километара.