Нинков на челу дуге колоне

Ни једном нашем спортском колективу није лако да се у овој хроничној беспарици рве с тешком финансијском ситуацијом, али је најтеже ипак фудбалским клубовима Црвеној звезди и Партизану, јер су, уз све муке и проблеме, армије њихових навијача гладне трофеја и не трпе пуко појављивање на континенталној сцени. Тражи се резултат, тражи се успех, упркос силним недаћама с којима су оба клуба суочени. Подсетимо само да је Звезда својевремено обнародовала да је дужна 30 милиона евра, а примера ради, само један одсто од те суме довољан је да рецимо доскорашњи суперлигаш Чукарички Станком преживи годину дана!

Иако је у последњих пет сезона, од осамостаљења фудбалске Србије, Партизан учешћем у еврокуповима зарадио за наше услове поприличну своту новца, ни његова економска стабилност није баш толико чврста да би могао да доводи иоле звучнија (скупља) појачања, без којих су запаженији резултати у Уефиним такмичењима недостижни. Због тога смо срећни, када се бар један од наших великана домогне играња у групној фази, па макар у њој и изгубио све мечеве.

Када се заврши променада у летњем прелазном року, а често и за време њеног трајања, очекује се да новајлије пристигле из углавном мањих (слабијих) средина већ на старту испуне жеље и управа и публике. Као да су тренери мађионичари, па је довољно само да махну чаробним штапићем и створе моћан тим од којег ће многима у Европи клецати колена од страха. Нажалост, реалност сурово кажњава заблуде, тако да се данас прибојавамо и од ривала с Кипра, Малте, Грузије, Летоније, Литваније, Естоније...

Одавно српски великани нису део континенталне елите, а нарочито ако се има у виду економска моћ. Зато и не чуди када за пет сезона лиценцирају преко стотине фудбалера, од којих већина, иако потпише вишегодишње уговоре, у „најдражем дресу” не одигра ни један такмичарски циклус, многи чак ни пола. Времена Рајка Митића и Стјепана Бобека, Драгана Џајића и Момчила Вукотића делови су фудбалске историје, па се ни на прсте једне руке не могу набројати они који су одрадили цео уговор или, на пример, одиграли троцифрен број првенствених утакмица.

Листа оних, који су играли у оба клуба је подугачка. На обе стране Топчидерског брда „продефиловала” су по 102 фудбалера, с тим да је Клео носио дресове и Звезде и Партизана. Црвено-бели рекордер је Павле Нинков. Он је једини у оба ривала, који је прешао „стотку”. Одиграо је 114 мечева. У тиму из Љутице Богдана следе га Ненад Милијаш са 87 утакмица, Огњен Короман са 86, Саша Стаменковић са 78, Мохамед Авал Исах са 65... Међу црно-белима предњачи Ламин Дијара, који је био актер 89 сусрета. Мореира је „бројао” до 88, Радосав Петровић до 70, Младен Божовић 68, Немања Томић 66...

Ако би се „правили” тимови од играча, који су одиграли највише утакмица, „стандардан” састав Црвене звезде у последњих пет година могао би формацијски да изгледа овако: Саша Стаменковић (78 утакмица), Павле Нинков (114), Ибрахима Хума Гај (57), Ђорђе Туторић (59), Душан Анђелковић (42), Владимир Богдановић (55), Мохамед Авал Исах (65), Ненад Милијаш (87), Огњен Короман (86), Дејан Миловановић (67), Александар Јевтић (50). На клупи би седели: Иван Ранђеловић (48), Ненад Томовић (39), Карлос Едуардо де Фиори Мендес Каду (47), Никола Лазетић (41), Сегундо Алехандро Кастиљо Назарено (49), Игор Бурзановић (50), Славко Перовић (48).

Састав Партизана био би следећи: Младен Божовић (68), Марко Јовановић (60), Ненад Ђорђевић (63), Срђа Кнежевић (57), Иван Обрадовић (55), Немања Томић (66), Радосав Петровић (70), Алмами Самори да Силва Мореира (88), Ђорђе Лазић (56), Стеван Јоветић (49), Ламин Дијара (89), док би међу резервама шансу чекали: Немања Рнић (45), Марко Ломић (46), Дарко Малетић (44), Милош Богуновић (46), Љубомир Фејса (49), Милан Смиљанић (49) и Зоран Тошић (49).

Фиктивно у Хумској играч више

Напомена: колоне иза сезоне означавају број фудбалера, који је играо у њој. Фиктиван збир не представља стваран број играча, јер има оних који су играли у више такмичарских циклуса.