Ninkov na čelu duge kolone

Ni jednom našem sportskom kolektivu nije lako da se u ovoj hroničnoj besparici rve s teškom finansijskom situacijom, ali je najteže ipak fudbalskim klubovima Crvenoj zvezdi i Partizanu, jer su, uz sve muke i probleme, armije njihovih navijača gladne trofeja i ne trpe puko pojavljivanje na kontinentalnoj sceni. Traži se rezultat, traži se uspeh, uprkos silnim nedaćama s kojima su oba kluba suočeni. Podsetimo samo da je Zvezda svojevremeno obnarodovala da je dužna 30 miliona evra, a primera radi, samo jedan odsto od te sume dovoljan je da recimo doskorašnji superligaš Čukarički Stankom preživi godinu dana!

Iako je u poslednjih pet sezona, od osamostaljenja fudbalske Srbije, Partizan učešćem u evrokupovima zaradio za naše uslove popriličnu svotu novca, ni njegova ekonomska stabilnost nije baš toliko čvrsta da bi mogao da dovodi iole zvučnija (skuplja) pojačanja, bez kojih su zapaženiji rezultati u Uefinim takmičenjima nedostižni. Zbog toga smo srećni, kada se bar jedan od naših velikana domogne igranja u grupnoj fazi, pa makar u njoj i izgubio sve mečeve.

Kada se završi promenada u letnjem prelaznom roku, a često i za vreme njenog trajanja, očekuje se da novajlije pristigle iz uglavnom manjih (slabijih) sredina već na startu ispune želje i uprava i publike. Kao da su treneri mađioničari, pa je dovoljno samo da mahnu čarobnim štapićem i stvore moćan tim od kojeg će mnogima u Evropi klecati kolena od straha. Nažalost, realnost surovo kažnjava zablude, tako da se danas pribojavamo i od rivala s Kipra, Malte, Gruzije, Letonije, Litvanije, Estonije...

Odavno srpski velikani nisu deo kontinentalne elite, a naročito ako se ima u vidu ekonomska moć. Zato i ne čudi kada za pet sezona licenciraju preko stotine fudbalera, od kojih većina, iako potpiše višegodišnje ugovore, u „najdražem dresu” ne odigra ni jedan takmičarski ciklus, mnogi čak ni pola. Vremena Rajka Mitića i Stjepana Bobeka, Dragana Džajića i Momčila Vukotića delovi su fudbalske istorije, pa se ni na prste jedne ruke ne mogu nabrojati oni koji su odradili ceo ugovor ili, na primer, odigrali trocifren broj prvenstvenih utakmica.

Lista onih, koji su igrali u oba kluba je podugačka. Na obe strane Topčiderskog brda „prodefilovala” su po 102 fudbalera, s tim da je Kleo nosio dresove i Zvezde i Partizana. Crveno-beli rekorder je Pavle Ninkov. On je jedini u oba rivala, koji je prešao „stotku”. Odigrao je 114 mečeva. U timu iz Ljutice Bogdana slede ga Nenad Milijaš sa 87 utakmica, Ognjen Koroman sa 86, Saša Stamenković sa 78, Mohamed Aval Isah sa 65... Među crno-belima prednjači Lamin Dijara, koji je bio akter 89 susreta. Moreira je „brojao” do 88, Radosav Petrović do 70, Mladen Božović 68, Nemanja Tomić 66...

Ako bi se „pravili” timovi od igrača, koji su odigrali najviše utakmica, „standardan” sastav Crvene zvezde u poslednjih pet godina mogao bi formacijski da izgleda ovako: Saša Stamenković (78 utakmica), Pavle Ninkov (114), Ibrahima Huma Gaj (57), Đorđe Tutorić (59), Dušan Anđelković (42), Vladimir Bogdanović (55), Mohamed Aval Isah (65), Nenad Milijaš (87), Ognjen Koroman (86), Dejan Milovanović (67), Aleksandar Jevtić (50). Na klupi bi sedeli: Ivan Ranđelović (48), Nenad Tomović (39), Karlos Eduardo de Fiori Mendes Kadu (47), Nikola Lazetić (41), Segundo Alehandro Kastiljo Nazareno (49), Igor Burzanović (50), Slavko Perović (48).

Sastav Partizana bio bi sledeći: Mladen Božović (68), Marko Jovanović (60), Nenad Đorđević (63), Srđa Knežević (57), Ivan Obradović (55), Nemanja Tomić (66), Radosav Petrović (70), Almami Samori da Silva Moreira (88), Đorđe Lazić (56), Stevan Jovetić (49), Lamin Dijara (89), dok bi među rezervama šansu čekali: Nemanja Rnić (45), Marko Lomić (46), Darko Maletić (44), Miloš Bogunović (46), Ljubomir Fejsa (49), Milan Smiljanić (49) i Zoran Tošić (49).

Fiktivno u Humskoj igrač više

Napomena: kolone iza sezone označavaju broj fudbalera, koji je igrao u njoj. Fiktivan zbir ne predstavlja stvaran broj igrača, jer ima onih koji su igrali u više takmičarskih ciklusa.