Уторак, 23.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Еуро или евро

Еуро или евро
Осим Бугара и ми европску валуту зовемо евро

Специјално за "Политику"
ПРАГ, 15. новембра – Увођење заједничке европске валуте било је последњих дана контроверзна тема у неколико нових или будућих чланица ЕУ. При томе су видљива била настојања тих земаља да самосталније одлучују о томе него што је, бар засад, Брисел спреман да им изађе у сусрет. Но, пођимо редом.

Према правилима ЕУ, заједничка европска валута мора да се пише и изговара исто у свим земљама чланицама, тј. као – еуро. Бугарска, која постаје ново чланица за месец и по дана, међутим, тражи да јој се омогући да користи назив који је уобичајен у тој земљи – евро.

Пре неколико дана ради решавања тог проблема састао се бугарски министар за државну администрацију Николај Василев с представницима ЕУ и изнео им аргументацију за овај бугарски захтев. Василев је истакао како се у Бугарској очекује да – као што регулатива ЕУ допушта разлике између ћирилице и латинце – разликовање треба допустити и у овоме јер је варијанта "евро" постала званична у бугарском језику. "Већ неколико година осам милиона Бугара пише и изговара на исти начин назив заједничке европске валуте. ’Евро’ је за бугарски природнији јер кажемо Европа, а не Еуропа… Међутим, Европска централна банка (ЕЦБ) инсистира да се заједничка валута пише и изговара на начин који је нама туђ. У уговору о приступању ова валута се помиње више пута и пише у бугарској верзији као ’евро’. Треба ли да сада мењамо тај уговор? Не мислим тако. Зашто не бисмо радије написали тај лепи знак за еуро € … и пустили свим народима на земаљској кугли да ту реч изговара у складу са својим језичким традицијама", коментарише Василев.

Портпарол ЕЦБ Нилс Бунеман је, међутим, у изјави за ЕурАктив био категоричан: "Европски савет је одлучио да назив јединствене европске валуте има да буде ’еуро’ и да тај назив мора да буде исти у свим службеним језицима ЕУ, при чему се узимају у обзир различита писма".

Но, не инсистира се само на обавезности назива него, у случају Пољске, и на обавезности увођења заједничке европске валуте. "Пољска, као земља чланица ЕУ, мора да уведе еуро кад испуни одговарајуће услове." То је у понедељак саопштила Европска комисија (ЕК), заузимајући став према намери владе ове земље да ступи у евро-зону тек ако се то усвоји на референдуму. "Уговорне обавезе су јасне", истакао је портпарол ЕК Јоханес Лаитенебергер. "Еуро мора бити уведен када земља испуни конвергенционе критеријуме."

Пољска министарка финансија Зита Гиловска је у петак изјавила да влада намерава да организује референдум 2010. о ступању у евро-зону ако Пољска 2009. испуни конвергенционе критеријуме. Овакав став ЕК у погледу обавезности евра сигурно ће подстаћи нови талас незадовољства у Пољској и другим новим земљама чланицама јер се њиме јасно дефаворизују нове чланице у односу на старе које, попут Британије и  Шведске, могу да бирају и које нису напустиле своју националну валуту.

У Словачкој, а с обзиром на тренутну ситуацију она би требало да буде прва нова чланица која ће после Словеније примити евро (Словенци од почетка идуће године, а Словаци од почетка 2009), ових дана настала је прва озбиљна пукотина у јединственом ставу (који је од старе десне (владе) преузела и нова лева влада) да је овај рок оптималан. Наиме, бивша вицепремијерка и министарка финансија, сада потпредседница Европске банке за обнову и развој, угледна економисткиња Бригита Шмогнерова  је изашла са ставом да скоро увођење евра има више лоших него добрих страна. Ради бржег развоја земља би морала да више инвестира у образовање, истраживање и развој и инфраструктуру да би се приближила просеку развијености ЕУ, за шта, међутим, због строгих критеријума за увођење евра нема простора. Одржање раније утврђеног рока за ступање у евро-зону она сматра  "жртвовањем средњорочних и дугорочних интереса Словачке" и тврди да је и ЕЦБ послала Словачкој "одређене сигнале" да не жури са испуњавањем критерија за евро. Они који "гурају" заједничку валуту, међутим, кажу да те сигнале не виде, а има и оних који ово иступање некад веома популарне и цењене политичарке тумаче тиме да она припрема политички "камбек" за време кад јој се заврши мандат у Европској банци. Чини се, ипак, да је већ на самом почетку дебате немали број оних који деле ову забринутост и начин размишљања "пањи Шмогнерове".
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.