Инфлација почела да пада

Прошли смо врх инфлације и мајски ниво од свега 0,4 одсто показује да се цене полако стабилизују. Међугодишња инфлација пала је са 14,7 на 13,4 одсто. Смиривање цена био је и разлог што смо референтну каматну стопу смањили за 50 базних поена, са 12,5 на 12 одсто – рекао је јуче Дејан Шошкић, гувернер Народне банке Србије говорећи о текућим макроекономским приликама.

По његовим речима бруто домаћи производ се опоравља и вероватно ће у трећем кварталу достићи преткризни ниво. Ове године БДП би требало да порасте три одсто и то превасходно из инвестиција. То што домаћа валута јача нормално је, за првог човека централне банке, у режиму курса који примењује НБС. Кредитна активност је стабилна, што је посебно битно, јер излазимо из периода субвенционисаних кредита.

У наредном периоду важно је да се смањи нестабилност цена пољопривредних производа, да регулисане цене под контролом државе више не расту, јер је до сада исцрпљен договорени ниво за ову годину и да се поштују правила о фискалној одговорности, навео је гувернер. Он је подсетио да је НБС, ради очувања стабилности финансијског система, донела 17. маја одлуке по којима више неће бити кредита у швајцарским францима, учешће или депозит за кредите физичких лица од 1. јула износиће 30 одсто и они који узимају стамбени кредите мораће да имају учешће од најмање 20 одсто. Без учешћа ће моћи да се узму стамбени кредити само уколико су индексирани у динарима.

– Повећање учешћа за стамбене кредите на 20 одсто није рестриктивно, нити у супротности с прописима Националне корпорације за осигурање стамбених кредита чији подаци показују да је просек учешћа за кредите који се код њих осигуравају 35, а кредитни део је 65 одсто. Зато грађани који желе да купе стан неће бити спречени у намери да дођу до стана. О овоме ћу разговарати с премијером Мирком Цветковићем и не мислим да НБС треба нешто да мења у донетим мерама – био је изричит Шошкић.

Што се тиче одлуке да стамбени динарски кредит нема учешће, он је подсетио да су и друге земље у којима су евроизација, односно доларизација, присутни уводиле сличне мере како би стимулисале ове кредите у домаћој валути. По њему, иако динарска штедња није велика, могу се наћи и дугорочни извори финансирања за динарске кредите. То могу бити динарске државне обвезнице које се, осим на домаћем тржишту, могу емитовати и на међународном, а по уверењу гувернера Шошкића, страни инвеститори могу да прихвате валутни ризик које оне собом носе.

Динарски стамбени кредити могу бити индексирани за референтну каматну стопу или за потрошачке цене.