Повратак у Србију

ИНТЕРВЈУ
Дарко Ђукић (32) недавно је докторирао нано-физику на Леиден универзитету у Холандији. Медији су о томе известили, према тамошњем обичају, наводећи тезу да је Србин изумитељ најмањег електронског уређаја у свету. Млади доктор физике каже да је наслов ,,Физичар направио најмањи могући електронски уређај", који су пренели новинска агенција и лист ,,Волкскрант", непрецизна формулација његовог експерименталног рада и не пориче да је проналазач. У оквиру пројекта који је коштао око 400.000 евра, струја је заиста, први пут у историји, без отпора протекла кроз жицу дебљине једног атома.

У међувремену је раскинуо пословне уговоре у Холандији и тренутно је у Београду, у потрази за послом, надајући се добром почетку у новој професији у привреди. Рођен је у Тузли. Пре него што је отишао на стручно усавршавање у Холандију, живео је у Цавтату, Београду и Берлину. Пловио је једрилицом од Бара до Виса.

О свом научном раду каже:

– Новине су крајње поједностављено пренеле шта сам открио. То је заправо експеримент, изведен у вакууму, на ниској температури 4.2К (–268 Целзијусових). Танка платинска жица је прекинута на пола повлачењем за два краја и на тај начин су формиране две атомски оштре игле. Када се у водониковој атмосфери врхови тако направљених игала приближе на раздаљину која одговара димензијама водониковог молекула, један молекул ће се везати за две стране и на тај начин направити мост. Када се тако направљен систем прикључи у струјно коло, на одређеним напонима молекул водоника ће осциловати на различите начине. Комплексним мерењима и анализама могуће је установити при којим напонима молекул осцилује на који начин и управо то је моје највеће откриће. Фасцинантно је сазнање да се можете играти најситнијом играчком на свету – рекао је Ђукић.

– Завршили сте ПМФ пре него што сте отишли у Холандију. Шта бисте рекли о Леиден универзитету?

Леиденски универзитет је један од најјачих европских универзитета. Лабораторију у којој сам радио основао је Камерлинг Онес, човек који је открио суперпроводност и принцип кондензације течног хелијума, добитник Нобелове награде. На Леиденском универзитету су предавали неки од највећих професора свих времена (Ајнштајн, Лоренц, Еренфест, Борн....). Данас је то веома динамична научнообразовна установа са изузетно строгим критеријумима, где оцена десет постоји у теорији, али најчешће не и у пракси. Изузетни експериментални услови у новосаграђеној лабораторији, при чијој се конструкцији водило рачуна и о најмањим детаљима, производе огромне количине висококвалитетних научних радова. Уживао сам радећи тамо. То је заиста место на којем сам се осећао као у својој хај-тек гаражи. 

– Да ли напуштате

Да! Сматрам да сам одбраном своје докторске тезе на најквалитетнији могући начин заокружио једну целину мога живота. То су биле четири године пребогате апстрактним проблемима, путовањима по конференцијама, ватреним дискусијама, тешким радом, али пре свега уживањем. Концепт холандског образовања подразумева да се веома мали број доктора наука задржи у научним институцијама. Ти људи су пре свега драгоцени у привреди због својих изузетних аналитичких способности и могућности сагледавања комплексних проблема из различитих перспектива. Већина људи као ја своју каријеру наставља у пословном домену и то на менаџерским функцијама. Волим да, као пример, наведем познатог политичара Хавијера Солану који је такође некада био физичар.                                   

Да ли своју одлуку да се вратите у Србију сматрате необичном и шта очекујете од будуће пословне каријере?

Своју одлуку да се вратим у Србију не сматрам нимало необичном. Посматрано из перспективе каријере, Србија је земља са много могућности и изазова за којима људи попут мене напросто чезну. Сваком младом човеку са великим амбицијама је пре свега потребна прилика да се докаже, а Србија је, надам се, управо такво место. Кажем надам се, јер ипак мислим да моја одлука носи са собом и велику дозу ризика, јер је наше тржиште рада знатно различито од холандског и није извесно да ће овде моја искуства бити тако топло прихваћена и цењена као у Холандији. Све зависи од слуха и визије људи са којима ћу о послу разговарати, а искрено се надам да јавно упућени позиви наших политичара нису само реторичке природе. Али, без обзира на степен ризика, спреман сам да га прихватим.

Шта мислите генерално о ,,одливу мозгова" из Србије и да ли се смер тог трансфера може преокренути?

Огроман је капитал уложен у знање људи који су из Србије отишли и завршили високе школе у иностранству. Многи би хтели да раде у Србији ако би им били понуђени услови макар делимично приближни онима које имају у иностранству. За Србију је то невероватан људски капитал који добија на поклон. Конкретно, моје образовање кроз разне пројекте холандску владу је коштало око 400 хиљада евра и Србија то сада може да уновчи, без уложеног динара. Српско високо образовање, на жалост, у много чему још дуго неће достићи стандарде најјачих западних универзитета, али стицајем околности у вези са дешавањима у земљи у протеклих петнаестак година, дошли смо у парадоксалну ситуацију да имамо велики број врхунски образованих људи. Истина, живе у иностранству, али многи чекају прилику да наставе живот у Србији чим им се укаже изгледна могућност. Можда треба мало више храбрости и самоиницијативе, можда би Србија требало да схвати и озбиљније размотри тај потенцијал, али верујем да у својој одлуци нисам погрешио. Истина је да једна ласта не чини пролеће, али сваког пролећа када ласте долете, неке долете прве.