Драгутиновић: Jачање динара треба зауставити

Србија може да се квалификује за аранжман из предострожности са Међународним монетарним фондом који не подразумева додатно задуживање земље, упркос чињеници да је минус у државној каси нешто већи од очекиваног. Ово је на јучерашњој промоцији „Кварталног монитора” на Економском факултету оценила Диана Драгутиновић, бивша министарка финансија и садашња уредница овог билтена.

–Дефицит у буџету јесте нешто већи од очекиваног, али се њиме још може управљати и остварити планирани ниво из Закона о буџетском систему и у складу са фискалним правилима – сматра Драгутиновићева.

Подсећања ради, до краја ове године дефицит у каси не сме да буде већи од 4,1 одсто бруто домаћег производа, односно онога што привреда створи за годину дана.

Према речима бивше министарке могуће је и да влада самостално управља економским проблемима, али је увек сигурније ако имамо некога на кога можемо да се ослонимо уколико дође до неких непредвиђених шокова.

Иначе, аранжман из предострожности је нов финансијски инструмент, настао као одговор на светску финансијску кризу како би се земљама у којима су спољни и унутрашњи ризици ниски понудила нека врста додатне сигурности у случају непредвиђених ситуација.

Бивша министарка финансија оценила је и да је политика Народне банке Србије с правом рестриктивна у ситуацији када је инфлација висока. Сматра и да јак динар повећава минус у спољној трговини, али и платном билансу. Због тога, нагло јачање динара треба зауставити јер, између осталог, смањује и конкурентност домаће привреде на светском тржишту.

На питање да ли је јучерашње јачање курса евра за два динара само краткотрајно или је сигнал трајнијег слабљења националне валуте, Драгутиновићева одговара да је рано за доношење закључака.

– Реч је само о једнократној промени. Треба да прође бар неколико дана или неколико недеља да видимо да ли је тенденција привремена. Чини ми се да промена каматне стопе Народне банке није била толика да услови овакву промену – коментарисала је Драгутиновићева јучерашње нагло слабљење динара према евру.

Кључни ризици у наредном периоду, према њеној оцени, могу да дођу споља. Први из Европе, а други из Грче. Криза дуга може да обори стопу економског раста у Европској унији што може да се пренесе и на Србију, као трговинског партнера. Драгутиновића подсећа и да је Грчка врло близу и да постоји бојазан која може да доведе до „пресушивања” капитала.

– То би довело до нервозе на девизном тржишту, слабљења динара, инфлације али и до тешкоћа у финансирању минуса у државној каси. Даљи раст цена хране и енергената на светском нивоу утицао би на потрошачке цене, плате и инфлаторна очекивања. А када је о домаћој политици реч, предизборне иницијативе могу да имају далекосежне последице – упозорила је бивша министарка финансија.

А. Телесковић