Маратон за Белу кућу

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Дебатом седам републиканских кандидата који су формално потврдили своје амбиције да у новембру идуће године Бараку Обами онемогуће други мандат, одржало је своју прву дебату, чиме је озваничен почетак председничког маратона, једне од најкомпликованијих изборних процедура у демократским системима данашњег света.

На позорници у великој дворани једног конгресног центра у Њу Хемпширу, држави у којој се у фебруару идуће године одржавају први „прајмарис”, унутарпартијски избори, постројили су се Мит Ромни (64), бивши гувернер Масачусетса, Њут Гингрич (68), бивши председавајући Представничког дома Конгреса, Рик Санторум (53), сенатор из Пенсилваније, Рон Пол (76), конгресмен из Тексаса, Тим Повленти (51) некадашњи гувернер Минесоте, Херман Кен (66), бизнисмен, милионер који је био власник познатог ланца продавница пица и једина жена у овом друштву, Мишел Бекман, конгресменка из Минесоте.

Иако је интерна утакмица за партијску председничку номинацију по правилу жестока, ране дебате попут ове имају другу сврху: да кандидате покажу као „председнички материјал”, да их јавност осмотри и анализира и што је у овој фази можда и најважније, да заинтересују „инвеститоре”, оне који треба да дају прилоге за кампању која ће, према тренутним проценама, председничке финалисте коштати и до милијарду долара.

Због тога је прва дебата протекла без драме. Међусобне нападе партијски ривали су одложили за каснија времена, док је сва муниција испаљена у правцу председника Обаме. Највише је гађан његов учинак у економији који је проглашен „катастрофалним”, затим његова здравствена реформа, док је његово председниковање у целини оквалификовано као промашај.

Дебата је трајала два сата, посредник је био водитељ Си-Ен-Ена Џон Кинг, а била је и „интерактивна” (питања су постављали и одабрани „обични људи”).

Најбољи утисак је очекивано оставио тренутни фаворит Мит Ромни (који је 2008. у трци за партијску номинацију елиминисан од Џона Мекејна). Он је једини који у овом моменту има двоцифрени рејтинг (32 одсто). У дебати је деловао највише „председнички” у поређењу са другим кандидатима, мада његова тренутна предност – слична уосталом оној коју је имао и пре четири године у ово време – не мора много да значи.

Његова највећа отежавајућа околност је чињеница да је превише умерен за укус данашњих републиканаца који су се идеолошки престројили на крајње десне позиције. Највећа му је замерка што је, као гувернер, у Масачусетсу спровео реформу здравственог осигурања која је Обами послужила као модел за сличан захват на федералном нивоу.

Нека врста победника дебате могла би да буде Мишел Бакмен, миљеница „Чајанке”, покрета крајње конзервативних републиканаца. Она је ову прилику искористила и да формално објави своје учешће у председничкој трци и покаже да је много уверљивији политичар од контроверзне Саре Пејлин, која се још није одлучила да ли ће да се кандидује.

С пажњом је праћен и наступ Њута Гингрича, који је својим учешћем у дебати показао да не одустаје, иако га је прошле недеље напустио цео изборни штаб.

Републиканске наде су показале нешто мање јединствен фронт кад је реч о спољној политици. Обами је замерено што у либијској интервенцији Америка није предводник, мада је истицано и да само учешће у том подухвату није њен национални интерес.

Што се тиче повлачења из Авганистана, неки кандидати би послушали „савете генерала”, док је Ромни био одлучан у ставу да амерички војници оданде треба да се повуку што пре, и да њихов посао није да се „боре за независност друге нације”.

Што се тиче економије, поновљена је републиканска догма против повећавања пореза и укидања регулативе готово у свим областима – од радних односа, преко финансија до, наравно, социјалне заштите.

Обама засад има знатну предност над свим потенцијалним републиканским ривалима, али она се последњих недеља круни, пре свега у одсуству добрих вести са економског фронта.

Незапосленост је тренутно 9,1 одсто, док је просечно време чекања на нови посао већ достигло 40 недеља.

М. Мишић