Где су нестали срчани болесници

Од 1.774 пацијента којима је Републички завод за здравствено осигурање послао упитнике да се изјасне да ли желе да буду стављени на јединствену листу чекања за операцију на срцу пристигло је свега 384 одговора. Тако је РЗЗО дошао до закључка да на уградњу бајпаса и срчаних залистака заправо не чека више од 2.000 људи, како су надлежни раније претпостављали, већ свега 384 осигураника. РЗЗО је јуче послао допис здравственим установама где се раде ове интервенције да их одобре, али и да јаве уколико имају допуне и објасне где су „нестали” остали пацијенти.

Проф. др Александар Вуксановић, директор РЗЗО, каже да се и они питају шта је разлог што им више од 75 одсто људи није одговорило.

– Не знамо да ли нису били заинтересовани за операцију, да ли се уопште и налазе на листи, да ли су оперисани и не желе то да јаве, да ли им је правилно постављена дијагноза и да ли уопште знају да су на листи чекања – истакао је др Вуксановић.

У здравственим установама јуче су се могле чути разне приче око тога да су листе у неким болницама биле „надуване” да би се пацијенти натерали да плате за интервенцију како би што пре дошли на ред, као и да је то било рађено како би се приватницима „набацило” склапање послова. Није сасвим јасно ни због чега претходних година није рађена оваква ревизија, која ће сада, према најавама у РЗЗО, бити спроведена и у осталим областима медицине. Међутим, нико од надлежних то није желео да коментарише.

Сања Миросављевић, пи-ар РЗЗО, каже да су здравствене установе појединачно водиле листе чекања и да је РЗЗО на иницијативу директора покренуо поступак њиховог ревидирања, јер су видели да у тој области влада хаос и да су велике листе чекања и након ангажовања додатних капацитета у области кардиохирургије упућивањем пацијената у Истанбул и приватни „Београдски КБЦ”. У клиници „Аџибадем” оперисано је 200, а у приватном КБЦ-у 260 пацијената. Подсећамо да је одлука о слању пацијената у приватни сектор донета у марту 2010. године, као и да је цена једног захвата са постоперативном негом по пацијенту износила око 4.700 евра. Једноставном рачуницом долази се до податка да је за ове, сада се поставља питање да ли неопходне, операције потрошено 2.162.000 евра.

Уговор са турском клиником је и даље на снази, јер је са њима потписана сарадња све док има заинтересованих пацијената који не желе да таворе на листи чекања.

– РЗЗО је послао допис на 1.774 адресе пацијената и то оних који су заказани за операцију срца од 1. августа 2011, а према листама чекања које су нам доставиле саме здравствене установе. Одговор нам је стигао од свега 384 пацијента, а од тог броја њих 115 се изјаснило да жели да буде на локалној листи, то јест да чека операцију у установи у којој им је и дијагностификована болест, а њих 210 је прихватило да буде на такозваној јединственој листи са које ћемо их ми упућивати у најближу установу на операцију. У одговорима 30 пацијената стајало је да су оперисани, један је одустао, чланови породица седам осигураника је одговорило да су им ближњи са листе чекања преминули, а 21 упитник нам је пошта вратила због непознате адресе – објаснила је Миросављевићева.

Од 384 болесника који се налазе на ревидираној листи, више од 350 њих је на листи чекања у Институту „Дедиње”, што Миросављевићева сматра сасвим очекиваним, јер је према подацима период чекања најкритичнији управо у овој установи – више од две године.

– У Институту у „Каменици” и у КЦС чека се до два месеца, а у Нишу месец дана. У Сремској Каменици лане је обављено поменутих 1.300 операција, у КЦС такође 1.300, на ВМА 180, у Нишу где је кардиохирургија отворена крајем новембра прошле године, око сто пацијената је оперисано, а на „Дедињу” око 2.500 – рекла је Миросављевићева.

Зорица Марковић, координатор сајта „Здравоскоп” и председница Клуба „Здравље”, каже да је несумњиво добра вест да „само” око 300 људи чека на операцију, јер испада да „нисмо толико болесни колико су нас плашили”.

– Намеће се питање да ли је уопште било потребно ангажовање додатних капацитета за операције и да пацијенти иду на операције у Истанбул? Питам колико је то осиромашену заједничку касу РЗЗО, односно све нас пореске обвезнике коштало? Немасумњедасенекосанамаиграо, алиипоиграваоитозанашепаре– каже Марковићева.

Она подсећа да је Светлана Вукајловић, бивша директорка РЗЗО, сада на челу приватног дома здравља „Једро”, образлажући разлоге за слање пацијената у иностранство навела да је на операцију на срцу у то време чекало чак 4.300 болесника. Коментар Светлане Вукајловић о томе нисмо могли да добијемо јер је јуче била недоступна.

– Коме је било потребно да „нагура бројке” до граница које стварају панику? Тешко да се то може сазнати, јер РЗЗО још није информатизован у пуном капацитету, а када ће бити – не зна се. Тачно је да имамо само 46 кардиохирурга, али за ту малу одабрану екипу, 300 операција не би требало да је несавладив проблем. То је само шест операција по једном кардиохирургу – додала је Марковићева.

Сличног је мишљења и др Невенка Димитријевић, из Савеза синдиката лекара и фармацеута, која каже да је чињеница да многи људи никад не дочекају операцију и да је право време да се надувавању листа чекања стане на пут.

– Нико жив не може да уђе у траг како се праве листе чекања. Нервира ме чињеница да се оне праве само формално и што се не узимају у обзир сви параметри и ризици за пацијента. Верујем да има могућности за манипулацију. Требало би санкционисати све оне који компромитују листе чекања, а мора се успоставити и систем који подразумева да се пацијенти на листи једном недељно позивају, да би се имао увид у њихово здравствено стање – објаснила је др Димитријевић.

Данијела Давидов-Кесар

-----------------------------------------------------------

Увид у потребе пацијената

У Министарству здрављајуче су објаснили да су у априлу и мају одржани састанци са Посебном радном групом за кардиохирургију за редефинисање критеријума за стављање на листу чекања за операцију срца.

– Посао око редефинисања критеријума је завршен, а Фонд здравственог осигурања преузео је посао око редефинисања листи чекања. Ова ревизија је и рађена, како бисмо имали прави увид у потребе пацијената – истичу у Министарству здравља.