Рат игрица

Овог викенда нови рат заподенут је на нашој планети. Рат игрица.
Најпре је пре недељу дана (11. новембра) Сони као највећи светски произвођач такозваних конзола, на властито, јапанско тржиште избацио ново чедо названо "плејстејшн 3".  Нешто касније (17. новембра) та игрица појавила се и на тржишту САД, да би са на данашњи дан, дакле 19. новембра, на њему, ето, јавио и други јапански конкурент, Нинтендо, са својом конзолом, својевремено названом "револуција", касније преименованом, у духу садашњег дехуманизованог света, у – "Wii".
Трећи озбиљан играч, "Мајкрософт", пак, са продајом свог "иксбокса 360" почео је још  пре годину дана. То му је, дабоме, донело поприличну предност, будући да је за тих годину дана, док су му се конкуренти презнојавали, Гејтсова фирма потрошачима успела да утрапи око шест милиона комада по ценама од 299,99 до 399,99 долара. Па сад рачунајте колико је инкасирала, све у свему.

Кад год се, међутим, појавила каква нова занимација овог типа, житељи реалног света могли су само изнова да се увере у то колико и виртуелна стварност може да има материјалне, што ће рећи новчане последице. Тако је, дабоме, било и овога пута. Иако је Сони уочи самог почетка продаје смањио цену новог производа за двадесетак процената, факат је да је његова конзола остала најскупља на тржишту: њена цена, која је од 420 до 520 долара, наиме, двоструко је виша од 250 долара за колико се продаје једна Нинтендова конзола Wii.

Вреди, међутим, подсетити да су међу конзолама увек постојале – осетне технолошке разлике.

Тројански коњ

Игрице, у ствари, играју још само поменути пасионирани играчи, док су њихови конструктори одавно већ постали – крајње озбиљни људи. Илустрације ради, рецимо, може се навести мишљење једног стручњака који је још приликом лансирања претходне генерације конзола оценио да је њихова снага, већ тада, била толика да би оне, да су постојале пре само десетак година, у то време биле – најјачи суперкомпјутери на планети! У међувремену су игрице, дабоме, само још напредовале. До нивоа који је лаицима тешко и да замисле.

Јапанци, додуше, никада нису баш прецизно казали колико су новца инвестирали у најновији модел, но, зна се да је реч о – милијардама долара. Кажу да је тај ПС 3 управо из тог разлога толико и окаснио на тржишту, али да је, због истог, постао и нека врста "тројанског коња" у свету електронике. Разлог је у једној технолошкој иновацији која би могла да промени свет.

Сони је, наиме, у нову конзолу уградио и нову технологију звану "блу реј" (плави зрак) од које компанија очекује да временом надвлада постојећу која се заснива на "црвеном зраку" (за читање ДВД-а, ако смо добро разумели). То би јој  омогућило да, касније, не само на продаји игрица, већ и на лиценци за ДВД-плејере и осталу сродну технику згрће милијарде...

Засад се, међутим, зна само то де ће Сони, због своје иновације, макар само у почетку, морати  претежно да згрће – губитке. Мањак ће, према проценама, до краја ове фискалне године која се за њих завршава марта 2007. достићи чак 1,7 милијарди долара, али се шефови, међу којима, узгред говорећи, тренутно доминира први нејапанац у историји ове моћне корпорације, дакле Американац Хауард Стрингер, надају осетном бољитку, у скорој будућности. Свима њима је, при том, јасно да гаранција за то напросто нема. Баш као што им је јасно и то да се Американац на кормилу Сонија није створио зато што је компанији добро ишло, већ стога што јој се, из разноразних разлога, последњих година вредност на бери срозала на, отприлике, половину Самсунгове!

Одлучујућа битка

Зато је, уосталом, многима у овој компанији која се својевремено прославила по првом магнетоскопу (1950), касетофону (1979) и ЦД-плејеру (1982) нова битка на тржишту игрица могла изгледати и као – битка за опстанак! Поготово ако се зна да се славна фирма, осим што се нашла на удару америчких истражитеља због монополског домунђавања о ценама чипова с конкуренцијом, последњих месеци бламирала и тиме што је са тржишта морала да повлачи око 10 милиона батерија за лаптопове, што ју је коштало безмало пола милијарде долара.

Сонијев улог је, стога, тренутно, без сумње, веома велики. Велико је, додуше, и тржиште на коме се у току једне године прода игрица за око 30 милијарди долара. Ваља знати да је од тог колача, бар досад, лавовски део откидао управо Сони чији је фамозни "плејстејшн 2" у укупној продаји учествовао са 70 процената. Преосталу трећину мање-више братски делили су "гејм кјуб" и "иксбокс 360". Хоће ли те пропорције остати и надаље, засад, није могуће прогнозирати. Факат је да је због проблема у производњи Сони на јапанско тржиште успео да испоручи једва стотинак хиљада нових конзола, те да ће, због истог, и њихова продаја у Европи почети тек на пролеће 2007. 

Да Сони нема шта да брине за будућност, могли су, с друге стране, да потврде сви они силни купци, вољни да, преко И-беја, нове машине наруче сместа, макар и по цени петоструко вишој од нормалне. То исто могли су да потврде и фанатици којима, уочи продаје, испред продавница у којима су се конзоле очекивале, није било тешко ни – шаторе да разапну. А опет... Из Америке су већ допрле вести о новим камперима испред тамошњих радњи. Онима који су у њима ишчекивали – Нинтендов Wii!