Време је за сајбер детант

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Да безбедност компјутерских мрежа није више само технички проблем, него и важно стратешко питање, потврђује и позив ветерана америчке дипломатије Хенрија Кисинџера да САД и Кина започну „сајбер детант”: склопе неку врсту споразума којим би неке области прогласиле недодирљивим за компјутерске провалнике, хакере.

Кисинџер је био главни гост скупа који је организовала агенција Ројтерс поводом објављивање његове најновије књиге „О Кини”, а на којем су били још неки експерти за ову земљу која је у исто време све важнији амерички билатерални партнер и њен растући глобални ривал. Међу њима је био и доскорашњи Обамин амбасадор у Пекингу Џон Хантсмен, који ће се ускоро и званично укључити у трку за председничку номинацију Републиканске партије.

Питање сајбер ратовања постало је неизбежно у свим разговорима о Кини, после серије хакерских напада на америчке државне институције (најновија мета био је Конгрес), корпорације из војно-индустријског комплекса (Локид Мартин) и финансијске куће (Сити бенк). Ове компјутерске мреже нису наиме предмет интересовања компјутерских криминалаца, па се зато сврставају у категорију сајбер шпијунаже, са учесталим спекулацијама да имају кинески печат.

Из Пекинга се то одлучно демантује, са образложењем да је и Кина жртва хакерских напада, па је због тога „отворена за сарадњу са међународном заједницом о интернет безбедности”, изјавио је у уторак споксмен кинеског Министарства иностраних послова.

Кисинџер, полази од тога да и Вашингтон и Пекинг имају значајне могућности за сајбер шпијунажу и диверзије, па би због тога морали да нађу начин да ту тему ставе на преговарачки сто. „Нема другог начина да се ово реши осим да се постигне нека врста разумевања о ограничењима”, каже овај архитекта историјског америчког отварања према Кини.

Пошто је реч о сасвим новом, али изузетно осетљивом проблему, где би прихватање разговора о томе подразумевало и прећутно признање да су оптужбе основане – за почетак би могло да се дискутује о неспорним областима, као што је злоупотреба Интернета за ширење дечије порнографије и пропагирање и организовање тероризма. У сваком случају, Кисинџер сматра да то треба учинити тако да не добије форму „војног обуздавања”.

Џон Хантсмен је проблем сајбер напада ставио у исту категорију са разговорима о ракетној одбрани и војној употреби свемира, који су за Кинезе подједнако осетљиви. „У једном моменту ми морамо да створимо контекст у којем о овом питању можемо да разговарамо и у том погледу повучемо неке црвене линије”, сматра Хантсмен (51), бивши гувернер Јуте, који је амбасадор у Пекингу био од августа 2009. до априла ове године, када је поднео оставку због политичких амбиција код куће (званичан улазак у трку за Белу кућу објавиће 21. јуна).

Да су сајбер напади добили статус проблема националне безбедности, потврдила је и недавна најава Пентагона да ће у новој одбрамбеној стратегији на сајбер нападе који произведу велику штету узвратити класичним противударом. Америчка Сајбер команда (USCYBERCOM) је оперативна од октобра прошле године, а политику сајбер одбране ових дана је озваничио и НАТО.

Упркос томе, ова област је још увелико у сивој зони и предстоји доста посла да се многе ствари рашчисте. Између осталог, потребна је и нова дефиниција рата: до сада је то био оружани конфликт између нација или јасно дефинисаних група – другим речима разумевање ко је непријатељ – као и објаву две стране да су у сукобу.

У сајбер простору ових категорија нема: због природе Интернета могуће је да једна земља напад организује са компјутера који су у другој, па је због тога тешко одлучити коме узвратити. Шта је затим „сајбер рат” у односу на хакерске нападе који се дешавају свакодневно?

Оно што међутим није спорно, то је чињеница да је дигитална инфраструктура, као важна компонента сваке националне економије, администрације и одбране, много мање безбедна него што се мисли. „Волстрит џорнал” је јуче објавио ауторски текст Ричарда Кларка, који је био функционер националне безбедности у владама три америчка председника, где констатује да данашњи званичници приватно признају како влада нема стратегију за заустављање кинеских сајбер напада. Администрацији такође замера што у свакодневном „герилском сајбер рату са Кином” брани само сопствене мреже, игноришући своју одговорност да штити и све друге. Напомиње и да Конгрес до сада није донео ниједан важан закон за сајбер безбедност.

Агенција Блумберг цитира оно што је у разговору са њеним уредничким колегијумом изјавио одлазећи начелник Здруженог генералштаба америчких оружаних снага, Мајк Мален, за кога је сајбер безбедност „једна од две егзистенцијалне претње са којима се суочавају САД, друга је нуклеарно оружје”, због чега би требало да буде „у свим нашим ратним размишљањима”.