Сибирска нафта није опште добро

Адмирал Ђампаоло ди Паола други је човек у војној хијерархији НАТО-а. Претходни пут срео сам га 2004. године када је као начелник Заједничког генералштаба оружаних снага Италије био у службеној посети Београду, када је дао свој први интервју за „Политику”. Опет је стигао у Београд да узме учешће у Стратегијској војној конференцији за партнере, одржаној у хотелу „Хајат”.

Господине адмирале, у чему се огледа трансформација НАТО-а после самита у Лисабону?

Питање безбедности и изазова на том плану доживело је промене. Не постоје више конвенционалне претње. Сада се то своди на тероризам, енергетску безбедност и сајбер ратовање, што је претња за цели свет. Томе се морамо супротставити заједничким напорима, морамо развијати капацитете и инструменте у том циљу, морамо заузети свеобухватан приступ, укључити све актере у решавање тих претњи. Зато и морамо да развијамо партнерство, савезништво, што чвршће везе између нас, треба да градимо узајамно поверење. Гледајте како смо развили односе с Русијом, од некадашње конфронтације до данас партнерских релација.

Шта су за НАТО глобална заједничка добра? Нафта у Сибиру?

Оно што ми зовемо глобалним заједничким добром није производ, већ домен, односно област која не припада никоме од нас појединачно, већ је власништво целокупне међународне заједнице и суштински је важно за нашу добробит. То су море, ваздух, свемир, простор који припада свима. Ваздушни простор користимо за сателитску комуникацију, ту су радио-везе. Дакле, глобална добра нису један производ, то је природа, која је свима нама потребна и морамо обезбедити да је свако може слободно користити за своју добробит и добробит свију нас.

Зашто у стратешкој концепцији НАТО-а из 1999. године нема више речи „у складу с начелима Повеље УН”?

Зато што савез делује увек у складу с Повељом УН и нема потребе да се то наглашава. То се само по себи подразумева.

Да ли се НАТО и даље примарно ослања на своју војну моћ?

Ослањање на војну моћ важан је елемент савеза, али то није више примарно, сада се више ослањамо на политички приступ проблемима. Политички је оквир сада важан инструмент у приступу проблемима пре одлуке о употреби силе.

До када НАТО намерава да у Европи држи америчко нуклеарно оружје?   

Докле год постоји нуклеарно оружје, НАТО ће се ослањати на њега. Али истовремено, ми радимо и на смањењу значаја и важности тог оружја. НАТО мора бити нуклеарна сила докле год у свету буде нуклеарног оружја.

Захтев Немачке je да се то оружје измести с територије држава ЕУ?

Па, Немачка је иницијатор формирања тима који ради на смањењу нуклеарног оружја у Европи. Као савезници радимо на томе.

Како НАТО мисли да ће решити проблем противљења Русије америчком антиракетном штиту у Европи?

Мислим да ће и НАТО и Русија на крају схватити да је сарадња у овом важном и осетљивом питању од заједничког интереса. Сарадња је и разговор око начина како третирати тај проблем.

Шта вам значи сарадња ако је Андерс фог Расмусен рекао да НАТО неће дозволити Русима да контролишу антиракетни штит у Европи?

Шта ме питате за Расмусена, ми не одустајемо од сарадње с Русима, али нико данас не зна како ће се та сарадња у пракси одвијати. Ја не желим да учествујем у нечему што не знам како ће се развијати. Наставићемо разговоре с Русима и на крају ћемо сигурно пронаћи заједничко решење.

Рат у Либији, може ли се једним насиљем решавати друго насиље? Шта је НАТО-у требао тај рат?

На чудан сте начин поставили то питање. НАТО-у није требао тај рат. Никоме није потребан тај рат. То није рат.

А шта је?

Оно што ми радимо, одговор је на резолуцију Савета безбедности УН која нас све обавезује, укључујући и вас, да заштитимо либијски народ од његовог убилачког лидера. Резолуција 1973 јасно то дефинише. Нису побуњеници ти који убијају свој народ, већ Гадафи то ради. Извините, он ракетама гађа цивиле у Мисурати.

А ви бомбама гађате цивиле у Триполију?

Не, ми гађамо снаге Гадафија.

А либијска нафта адмирале? Либијске акције и капитал у Италији?

Ово ваше питање је идеолошки обојено.