Рок Брисела за Анкару

Турска, иако званична кандидаткиња за чланство у Европскoj унији, добила је у најновијем извештају Европске комисије горе оцене чак и од земаља западног Балкана које на лествици формалног напретка ка ЕУ за њом далеко заостају. Зато што није признала Републику Кипар, једну од 25 чланица ЕУ, и отворила своју територију за њене бродове и авионе – а то је, иначе, био услов да уопште почне преговоре о чланству у Унији – влада у Анкари се изложила опасности да ти преговори буду "замрзнути" средином децембра, на самиту европских лидера у Бриселу. Предлог је на министарском састанку ЕУ изнела Урсула Пласник, шефица аустријске дипломатије.

Турска се, у међувремену, посвађала и са другом земљом ЕУ, Француском, која је од владе у Анкари затражила да призна турски геноцид над Јерменима 1915. Турска је узвратила раскидом војних уговора са владом у Паризу, са којом је иначе имала веома блиске војне везе, и од које је куповала знатне количине оружја, јавиле су светске агенције.

Турској се замера и што није довршила реформе у области заштите грађанских слобода и права мањина, а нарочито што није укинула злогласни члан 301 Кривичног закона, на основу којег су кажњавани и затварани многи слободоумни писци и новинари.

Све мања подршка

Нерасположење житеља ЕУ према пријему Турске, које је и раније било упадљиво, због оваквог понашања турских власти само се повећало, нарочито у Француској, Немачкој (чији се политичари, међу којима и канцеларка Ангела Меркел, најгласније залажу за "привилеговано партнерство" уместо пуноправног чланства Турске у унији), и у Аустрији. Како показује управо објављено истраживање Амбасаде Турске у Бечу, чак и када би Турска испунила све политичке и економске критеријуме за чланство у ЕУ, већина Аустријанаца (58 одсто испитаника) била би против њеног уласка, пре свега због "кипарског питања". Супротно очекивањима, чак 60 одсто анкетираних изјавило је да муслиманска вероисповест не сме бити препрека за пријем Турске у ЕУ.

Јасно је, дакле, да непризнавање владе у Никозији и затварање турских лука и аеродрома за кипарске Грке представља главну кочницу за напредак Турске ка ЕУ. А ипак, турски министар иностраних послова Абдулах Гул изјавио је ових дана да "Турска неће пристати на уцене у вези са спором око подељеног Кипра, као што то нисмо чинили ни у прошлости", и да ће рестрикције укинути тек кад ЕУ повуче санкције уведене Турској кипарској републици. Главни турски преговарач са ЕУ Али Бабакан сматра да би преговоре ипак требало наставити јер би "пауза у том процесу имала негативне последице не само за Турску и Европску унију, већ и цео регион", а комесар ЕУ за проширење Оли Рен верује да још постоји шанса да се "избегне неспоразум" у односима ЕУ и Турске. Његов земљак, фински министар иностраних послова Ерки Туомиоја, који би требало да у име Финске, као председавајућег ЕУ, извести о њеним посредничким напорима да се реши "кипарски проблем", изјавио је, међутим, да решење "још није на помолу". И високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијер Солана рекао је да "нема охрабрујућих знакова из Турске" у овом тренутку.

Став САД

У расправу о могућем прекиду преговора Брисела и Анкаре укључио се и моћни прекоморски савезник Турске, САД, који, судећи по изјавама неких високих дипломата из Вашингтона, сматра да је ЕУ "дволична" у случају Турске. Метју Бирза, задужен за европска питања у државном секретаријату, за британски "Гардијен" је изјавио да ЕУ, у ствари, никад није изричито навела рок до којег Турска мора да отвори своје луке и аеродроме за кипарске Грке, и да је октобра прошле године, кад је Турској дато "зелено светло" за почетак преговора о чланству у Унији, Брисел намерно користио нејасну терминологију да би чланицама ЕУ оставио могућност да према Анкари поступају "како им се ћефне".

Амерички председник Џорџ Буш прошлог месеца је био изричит. "У интересу је САД да Турска постане чланица ЕУ", рекао је Буш, подсећајући да Турска, као кључни савезник у НАТО-у и умерена муслиманска земља, представља важан мост ка Западу.