Сиријску опозицију мучи медијски мрак

Хиљаде сиријских избеглица које су протеклих дана пребегле у Турску са собом су сем најосновнијих животних потрепштина понеле и потресна сведочанства о свирепим мерама репресије које влада Башара ал Асада примењује над народом. Будући да је Сирија фактички забрањена земља за стране новинаре информације које се пуштају у свет махом долазе од државних медија из Дамаска који не саопштавају податке о опозицији и односу власти према њој.

На недостатак ваљаних информација о стварној ситуацији у земљи пре два дана је пажњу скренуо и амерички Стејт департмент саопштивши да располаже са веома мало података о антивладином блоку у Сирији иако се њихов амбасадор труди да одржи контакт са представницима цивилног друштва.

А ко у ствари чини сиријску опозицију, покушао је да одгонетне Центар за истраживање спољне политике „Хенри Џексон” из Лондона чији су истраживачи посредним каналима успели да разговарају са опозиционарима у шест највећих градова у Сирији.

„Подаци до којих смо дошли наводе нас на закључак да је ова револуција најлибералнија и најнаклоњенија западу од свих револуција Арапског пролећа. Трагично је да револуција у Сирији у исто време има и најмању подршку запада”, сматра један од аутора истраживања Мајкл Вејс.

Он каже да запад оклева да се суочи са „Асадовим варваризмом”, јер не зна готово ништа о људима који му се противе.

„Сада кад су метле са каирског трга Тахрир замењене црквама у пламену и уништеним суфистичким светињама, разумљиво је зашто Вашингтон зазире од захтева да још један блискоисточни тиранин сиђе са власти, пре него што провери ко би га у том случају заменио. Шта је политика опозиције у Сирији? Да ли је секуларна или исламистичка? Да ли они имају акциони план, у случају да им понудимо нашу помоћ?”, истиче Вејс.

Упркос спекулацијама о евентуалној подељености, шест опозиционих лидера са којима је комуницирао центар „Хенри Џексон” сматрају да је револуција верски и племенски уједињен подухват. По њима, секташтво долази искључиво са Асадове стране. Чак су и Курди марширали под заставом Сирије, што је током протеклих година било незамисливо.

Сем јединства опозиције, утисак је да запад страхује од тежине исламистичког утицаја у њеним редовима. Међутим, портпарол опозиције у емиграцији Амар Абдулхамид тврди да је овај страх сасвим неоправдан.

„Сви ми знамо о политици и ортацима. Постоји једна ствар коју западни лидери треба да схвате: исламисти нити могу да се искључе из сиријске политичке сцене, нити могу њом да доминирају”, сматра он.

За борце против режима је карактеристично да, бар за сада, не траже војну интервенцију споља. Њихов примарни захтев према западу су недвосмислена реторичка подршка и материјална помоћ у виду лаптопа, сателитских телефона и СИМ картица, како би се заобишле Асадове мере гушење медија.

Док не добију помоћ која ће олакшати комуникације и извући и пробити зид изолације који је влада уз подршку војске наметнула, опозиција са спољним светом комуницира махом преко својих представника у дијаспори.

Кровна организација у иностранству је Национална иницијатива за промене иза које стоје три држављанина Сирије који живе у САД и Великој Британији, а баве се питањима људских права. Ова иницијатива је донела и манифест „Ка мирној транзицији у демократију” који је својеврстан акциони план како победити Асада и шта радити после његовог пада.

Потписан од 150 опозиционара у Сирији и у егзилу, манифест се бави и тиме како да Сирија спроведе транзицију из тоталитарне диктатуре у плуралистичку демократију, директно се ослањајући на моделе источне Европе, Латинске Америке и Јужне Африке.

Према оценама ових опозиционара, главна ставка је убедити сиријску војску да дезертира и придружи се опозицији, и да након тога формира прелазну или привремену владу. Они тврде да су многи сиријски војници покушали да дезертирају након што су одбили да послушају наредбе да пуцају на ненаоружане цивиле, а недавно је откопана масовна гробница у којој су наводно сахрањена тела таквих војника.

Уколико су ови наводи истинити (организација „Хјуман рајтс воч” је о стањима људских права у Сирији издала извештај под називом „Никада нисмо видели такав ужас”) мало је вероватно очекивати масовније прегруписавање војске у опозициони табор.

-----------------------------------------------------------

Асадов изасланик у Турској

Анкара – Криза у Сирији је била тема разговора у Анкари између турских званичника и Хасана Туркманија, специјалног изасланика председника Башара aл Асада после којих није издато саопштење. Чињеница да су разговори премијера Тајипа Ердогана и госта из Сирије трајали три сата потврђују деликатност тренутка у коме се налазе односи две суседне земље, преноси Танјуг.

УН захтевају истрагу

Висока представница Уједињених нација за људска права Нави Пилај затражила је пуну истрагу наводне повреде људских права сиријских власти, јавља Ал Џазира. Њен кабинет је саопштио да располаже са поузданим извештајима у којима се наводи да је око 10.000 људи притворено, а најмање 1.100 убијено.