У очекивању боље пословне климе

Инжењер Владимир Миловановић, од пре седам месеци генерални директор „Енергопројекта”, десет година је млађи од компаније на чијем jе челу. У разговору за „Политику” каже да је овај холдинг поново у улози с почетка његове историје.  Од „Енергопројекта” се много очекује, али ни њему не цветају руже. У земљи још траје „застој у уговарању послова”, тешко се наплаћује урађено, неки делови компаније нису баш у форми. „Високоградњи” је најтеже, али за њу има све више посла у иностранству. Ипак, компанија опстаје, јер 60 одсто прихода остварује у иностранству.

У току је „финансијска консолидација”. Почетком године договорена је наплата вишегодишњих потраживања за досадашње грађење станице београдског железничког чвора и станице „Прокоп”. Половина је „легла на рачун”, а остатак се наплаћује у месечним ратама до краја године.

Први велики посао „Енергопројект” почиње већ средином ове године.

– Реч је о изградњи фабрике сумпорне киселине и нове топионице у саставу РТБ „Бор” – каже Миловановић. – Око 135 милиона евра обезбедиће се кредитом Канадске развојне банке и улагањем наше државе. Енергопројект ће изградити фабричке хале за обе фабрике и монтирати неколико хиљада тона челичне конструкције, као и технолошку и пратећу опрему коју испоручују канадски СНЦ „Лавалин” и финска фирма „Аутотек”. Биће посла и за предузећа из Борског округа, као и за друге фирме из земље.

Велика улагања у енергетику до краја деценије требало би да почну наредне године, па ће бити и посла и новца у Србији, али га очекују и компаније из целе Европе.

Може ли се парирати страној конкуренцији?

– Не бринемо због тога. Одавно побеђујемо на тендерима широм света, па зашто тако не би било и на домаћем терену – каже Миловановић. – Невоља је у томе што наше фирме не могу саме да добију посао. Намеће им се удруживање са европским фирмама, да буду њихови подизвођачи. Тај услов постављају европске развојне банке, које одобравају кредите за одређене послове, што је разумљиво.

На питање – шта ту држава може да учини, која, иначе, поседује 34 одсто акција ове компаније, Миловановић каже да, за почетак, треба да их чује.

– Да се тендерским условима предвиди веће учешће домаћих фирми у будућим градитељским подухватима. – Рецимо, очекивани тендер за изградњу клиничких центара у Србији поставља услов да је понуђач у претходних пет година изградио више од 100.000 квадратних метара болничког простора. Тако се елиминише свака српска фирма, па и „Енергопројект” који је 2004. године на Јамајци изградио три болнице. А у Србији има знања и фирми које могу да граде најсавременије болнице.

– На челу смо конзорцијума 14 предузећа домаће електромашиноградње – открива Миловановић. – Овај тим може да испројектује и изгради сваку термоелектрану и хидроелектрану било где на свету. Већ обнављамо термоелектрану „Костолац Б”, а конкурисаћемо за изградњу и нове у Костолцу и Обреновцу, гасну електрану у Новом Саду, као и више хидроелектрана на Дрини, Лиму, а помиње се и Морава. Примиче се обнова и модернизација хидроелектране „Зворник”, па конзорцијум треба да се избори на предстојећем тендеру да добије тај посао.

Александар Микавица

-------------------------------------------------------

Граде у 22 земље

Сунце на „Енергопројектовим” градилиштима и сада, баш као када је био на врхунцу моћи, никада не залази. „Енергопројектовци” граде у 22 земље широм земљиног шара. У Казахстану су недавно потписани уговори вредни више од 40 милиона евра. Само у овој години у тој земљи ће завршити послове за око 60 милиона евра.

– У Африци такође градимо у неколико држава. У Уганди смо пред потписивањем уговора вредног 58 милиона долара за изградњу деонице аутопута. У Нигерији градимо далеководе и трафо-станице, а са једном немачком фирмом сарађујемо на изградњи више објеката високоградње. Управо смо завршили другу фазу изградње седишта Сената Нигерије и очекујемо трећу.

Сва садашња градилишта, на којима је 2.650 запослених у „Енергопројекту”, овој компанији треба да донесу 350 милиона евра.