Рат до истребљења

Преобраћена тровачица је утекла из лабораторије, нечијом грешком или вољом!

Ни у најновијем смртоносном пиру измењеног соја уобичајене бактерије (Escherichiacoli) у Немачкој није изостао заверенички глас „лудог научника”. Без иједног доказа, као и у досадашњим тровањима на велико. Али, не журимо са закључивањем, бићемо ускоро у прилици да обелоданимо шта су генетичари-детективи поуздано и проверено разоткрили.

Не умире десетине људи у једној од најразвијенијих земаља за неколико дана из чиста мира. Ко је све у то умешан?

Најдоследнији истребљивач на Земљи, човек, никада се није либио да уништи све што му засмета. Понајвише у својој врсти усправљено-разумних двоножаца. Али је наишао на неуништивог непријатеља, кога једино може да (п)осматра кроз највеће микроскопско увећање (светлосно или оптичко). Уз ретке изузетке голим оком видљиве.

Од доба „великог развода” човековог претка и претече великог мајмуна, пре око седам милиона година, свакодневно се бори с милијардама напасника-савезника и у себи и око себе. Како да их разликује?

Човек мешанац

Најбројнија жива створењца на нашој планети (а вероватно и у космосу), која су је прва запосела (и нас, свакако), распрострла су се дословце свуда – под земљом, у ваздуху, у мору. Кренете у разгледање света, налетећете на бактерије које ионако не видите.

До претпрошлог века, када су Луј Пастер и Роберт Кох потврдили да учествују у кварењу хране и многим болестима од којих оболевају људи и животиње, биле су готово непознате. Мајушни (ван)земаљци, чија величина не премашује неколико хиљадитинки милиметра, на престолу разврата (промискуитет) у животињском царству. Чим уграбе прилику.

Мало гена теби, мало мени. И готово – посао је завршен.

У томе су сличне људима, довитљивим трговцима „наследним јединицама”. Али је најразумнији двоножац због сексуалног чина изван (светог) брака и даље изложен моралној осуди.

Сићушни једноћелијски микроорганизми (од грчког „микрос” – мали) од давнина неуморно прате човека. Верније од најверније супруге. Нарочито од најранијих дана пољопривреде и припитомљавања дивљих животиња које су му их донеле у наследство. Све најубитачније заразне болештине потекле су из животињског света.

„Будући да су болести биле највећи убица људи, оне су на пресудан начин обликовале историју.” (Џаред Дајмонд) Зашто? Зато што су се испунила два неопходна услова: становништво се умножило (довољно хране) и збило на мањем пространству. Поједина обољења су се претежно ограничила на нашу врсту, прилагођавајући се непрестаним променама.

Близина учини своје, као у заљубљивању. Чудесна заједница (симбиоза) гена најпростијег и најсложенијег организма на Земљи, у којој се један на други увелико ослања. Да ли је човек само човек?

Угледни међународни часопис „Наука” објавио је пре пет година да је човек својеврсни биолошки киборг или мешанац, чудесан спој људских и бактеријских гена. С генетске тачке гледишта, није сасвим човек. Према неким проценама, чак, 90 одсто ћелија у људском телу су бактерије!

Другим речима, живот свакога од нас зависи од тих најситнијих животињица: свако одступање у броју – мањак или вишак – корисних микроба изазива тегобе у метаболизму и настанак болести.

Више поражених

Ваља имати на уму да међу овим невидљивим насељеницима гро нису паразити, већина помаже у растварању поједеног, укључујући витамине, влакна и шећер. Чак учествују у стварању (синтеза) витамина за које људи нису оспособљени.

Човек се милионима година мењао и усавршавао, с бактеријама као вечитим пратиоцима, које често преузимају улоге битне за његов опстанак. Једна од најважнијих испомоћи огледа се у разлагању лекова, што би могло, како се очекује, да утре пут бољем лечењу свакога понаособ.

Упркос свему, не престаје исцрпљујући биолошко-хемијски рат људи против појединих бактерија (и обратно), у којем нема победника. Ниједном није потписано примирје. Једино се број поражених непрестано увећава: првих у хиљадама (и милионима), других у бесконачним износима који се чудновато исписују.

Геноцид? До пола сте у праву: и геноцид и бактерицид! Нико никога није толико предано истребљивао откако га је открио, као што је човек бактерију. Узалуд ју је гађао најразорнијим хемијским хицима (антибиотици), она је опстајала и продирала.

Ко се тлачи, тај је јачи.

Једино су окаснили извештаји с ратног попришта најдужег ратовања у људској историји, све док неухватљиви напасник није први пут опажен. У међувремену се гинуло (и гине) и на једној и на другој, најчешће на истој страни бојишта – у човековом телу.

И не само то: микроорганизми прате људе на свим освајањима која су утирала пут (садашњој) глобализацији.

-----------------------------------------------------------

Отпорно-делотворно

Плаћајући својеврстан данак међуконтиненталним путовањима, човечанство се суочава с два забрињавајућа изазова: све је више отпорних гена, а све мање делотворних антибиотика!

-----------------------------------------------------------

Невидљива Пепељуга

Нафта која је лане изливена у Мексичком заливу, волшебно је почела да нестаје. Постепено су ишчезли својеврсни замашћени облаци који су плутали на дубини већој од хиљаду метара! Шта се догодило?

Чуда су могућа у мери у којој то природа допусти, не очекујте више од тога. Чишћење прљавштине коју је својим немаром оставио човек преузела је „невидљива Пепељуга”. Редуша која ужива у томе да бесплатно тамани угљеник и да не плаћа брчкање у хладној води, у блиском је сродству с групом прадавних или првих бактерија.

Станко Стојиљковић

-----------------------------------------------------------

КАРЛОВ УГАО

. Ешерихија коли или смрт од глади – питање је сад.

. Ускоро ћемо од генетски модификованог прасета правити рибљу чорбу.

. Храна постаје све опаснија јер и Срби повремено једу.

. У скупштинском ресторану влада бактерија логореја вулгарис.

. Научници су успели да произведу нове сорте. Бактерија.

. Ешерихија ко ли нам је смести?

. Чак ни шпанска мушица не може да натера жене да купују шпански краставац.

. Коње убијају, зар не? Да, антраксом.

. Краве умиру од људског лудила.

. Мора да у тим немачким лабораторијама ради извесни др Менгеле.

. Бактерије у храни би нашкодиле већем делу наших грађана, али не могу да допру до њих.

Драгутин Минић