Rat do istrebljenja

Preobraćena trovačica je utekla iz laboratorije, nečijom greškom ili voljom!

Ni u najnovijem smrtonosnom piru izmenjenog soja uobičajene bakterije (Escherichiacoli) u Nemačkoj nije izostao zaverenički glas „ludog naučnika”. Bez ijednog dokaza, kao i u dosadašnjim trovanjima na veliko. Ali, ne žurimo sa zaključivanjem, bićemo uskoro u prilici da obelodanimo šta su genetičari-detektivi pouzdano i provereno razotkrili.

Ne umire desetine ljudi u jednoj od najrazvijenijih zemalja za nekoliko dana iz čista mira. Ko je sve u to umešan?

Najdosledniji istrebljivač na Zemlji, čovek, nikada se nije libio da uništi sve što mu zasmeta. Ponajviše u svojoj vrsti uspravljeno-razumnih dvonožaca. Ali je naišao na neuništivog neprijatelja, koga jedino može da (p)osmatra kroz najveće mikroskopsko uvećanje (svetlosno ili optičko). Uz retke izuzetke golim okom vidljive.

Od doba „velikog razvoda” čovekovog pretka i preteče velikog majmuna, pre oko sedam miliona godina, svakodnevno se bori s milijardama napasnika-saveznika i u sebi i oko sebe. Kako da ih razlikuje?

Čovek mešanac

Najbrojnija živa stvorenjca na našoj planeti (a verovatno i u kosmosu), koja su je prva zaposela (i nas, svakako), rasprostrla su se doslovce svuda – pod zemljom, u vazduhu, u moru. Krenete u razgledanje sveta, naletećete na bakterije koje ionako ne vidite.

Do pretprošlog veka, kada su Luj Paster i Robert Koh potvrdili da učestvuju u kvarenju hrane i mnogim bolestima od kojih obolevaju ljudi i životinje, bile su gotovo nepoznate. Majušni (van)zemaljci, čija veličina ne premašuje nekoliko hiljaditinki milimetra, na prestolu razvrata (promiskuitet) u životinjskom carstvu. Čim ugrabe priliku.

Malo gena tebi, malo meni. I gotovo – posao je završen.

U tome su slične ljudima, dovitljivim trgovcima „naslednim jedinicama”. Ali je najrazumniji dvonožac zbog seksualnog čina izvan (svetog) braka i dalje izložen moralnoj osudi.

Sićušni jednoćelijski mikroorganizmi (od grčkog „mikros” – mali) od davnina neumorno prate čoveka. Vernije od najvernije supruge. Naročito od najranijih dana poljoprivrede i pripitomljavanja divljih životinja koje su mu ih donele u nasledstvo. Sve najubitačnije zarazne boleštine potekle su iz životinjskog sveta.

„Budući da su bolesti bile najveći ubica ljudi, one su na presudan način oblikovale istoriju.” (Džared Dajmond) Zašto? Zato što su se ispunila dva neophodna uslova: stanovništvo se umnožilo (dovoljno hrane) i zbilo na manjem prostranstvu. Pojedina oboljenja su se pretežno ograničila na našu vrstu, prilagođavajući se neprestanim promenama.

Blizina učini svoje, kao u zaljubljivanju. Čudesna zajednica (simbioza) gena najprostijeg i najsloženijeg organizma na Zemlji, u kojoj se jedan na drugi uveliko oslanja. Da li je čovek samo čovek?

Ugledni međunarodni časopis „Nauka” objavio je pre pet godina da je čovek svojevrsni biološki kiborg ili mešanac, čudesan spoj ljudskih i bakterijskih gena. S genetske tačke gledišta, nije sasvim čovek. Prema nekim procenama, čak, 90 odsto ćelija u ljudskom telu su bakterije!

Drugim rečima, život svakoga od nas zavisi od tih najsitnijih životinjica: svako odstupanje u broju – manjak ili višak – korisnih mikroba izaziva tegobe u metabolizmu i nastanak bolesti.

Više poraženih

Valja imati na umu da među ovim nevidljivim naseljenicima gro nisu paraziti, većina pomaže u rastvaranju pojedenog, uključujući vitamine, vlakna i šećer. Čak učestvuju u stvaranju (sinteza) vitamina za koje ljudi nisu osposobljeni.

Čovek se milionima godina menjao i usavršavao, s bakterijama kao večitim pratiocima, koje često preuzimaju uloge bitne za njegov opstanak. Jedna od najvažnijih ispomoći ogleda se u razlaganju lekova, što bi moglo, kako se očekuje, da utre put boljem lečenju svakoga ponaosob.

Uprkos svemu, ne prestaje iscrpljujući biološko-hemijski rat ljudi protiv pojedinih bakterija (i obratno), u kojem nema pobednika. Nijednom nije potpisano primirje. Jedino se broj poraženih neprestano uvećava: prvih u hiljadama (i milionima), drugih u beskonačnim iznosima koji se čudnovato ispisuju.

Genocid? Do pola ste u pravu: i genocid i baktericid! Niko nikoga nije toliko predano istrebljivao otkako ga je otkrio, kao što je čovek bakteriju. Uzalud ju je gađao najrazornijim hemijskim hicima (antibiotici), ona je opstajala i prodirala.

Ko se tlači, taj je jači.

Jedino su okasnili izveštaji s ratnog poprišta najdužeg ratovanja u ljudskoj istoriji, sve dok neuhvatljivi napasnik nije prvi put opažen. U međuvremenu se ginulo (i gine) i na jednoj i na drugoj, najčešće na istoj strani bojišta – u čovekovom telu.

I ne samo to: mikroorganizmi prate ljude na svim osvajanjima koja su utirala put (sadašnjoj) globalizaciji.

-----------------------------------------------------------

Otporno-delotvorno

Plaćajući svojevrstan danak međukontinentalnim putovanjima, čovečanstvo se suočava s dva zabrinjavajuća izazova: sve je više otpornih gena, a sve manje delotvornih antibiotika!

-----------------------------------------------------------

Nevidljiva Pepeljuga

Nafta koja je lane izlivena u Meksičkom zalivu, volšebno je počela da nestaje. Postepeno su iščezli svojevrsni zamašćeni oblaci koji su plutali na dubini većoj od hiljadu metara! Šta se dogodilo?

Čuda su moguća u meri u kojoj to priroda dopusti, ne očekujte više od toga. Čišćenje prljavštine koju je svojim nemarom ostavio čovek preuzela je „nevidljiva Pepeljuga”. Reduša koja uživa u tome da besplatno tamani ugljenik i da ne plaća brčkanje u hladnoj vodi, u bliskom je srodstvu s grupom pradavnih ili prvih bakterija.

Stanko Stojiljković

-----------------------------------------------------------

KARLOV UGAO

. Ešerihija koli ili smrt od gladi – pitanje je sad.

. Uskoro ćemo od genetski modifikovanog praseta praviti riblju čorbu.

. Hrana postaje sve opasnija jer i Srbi povremeno jedu.

. U skupštinskom restoranu vlada bakterija logoreja vulgaris.

. Naučnici su uspeli da proizvedu nove sorte. Bakterija.

. Ešerihija ko li nam je smesti?

. Čak ni španska mušica ne može da natera žene da kupuju španski krastavac.

. Konje ubijaju, zar ne? Da, antraksom.

. Krave umiru od ljudskog ludila.

. Mora da u tim nemačkim laboratorijama radi izvesni dr Mengele.

. Bakterije u hrani bi naškodile većem delu naših građana, ali ne mogu da dopru do njih.

Dragutin Minić