Судска реч јача од бројки

Не може се проценити колико ће бивших судија бити поново изабрано на дужност после разговора са комисијама Високог савета судства. Њих 837 остало је без посла у децембру 2009. године, после општег избора судија. Мало је међу њима оних којима се ставља „на терет” сумња у достојност.

Највећи број неизабраних „осумњичен” је за нестручност и неоспособљеност, а та сумња је објашњавана статистичким подацима који су, показује се, прилично варљиви.

Укинуте и преиначене пресуде, време израде писане одлуке, норма и ажурност изражавају се бројкама. Испоставило се да бројке говоре мање од речи, а речи нема довољно да се за пола сата или сат пред комисијом објасни нечији цео радни век и радни учинак.

Осим тога, бројке у досијеима неких изабраних судија указују на лошије резултате рада од бројки у досијеима неизабраних. Све се то чује ових дана, на почетку поступка преиспитивања одлука ВСС о престанку судијске дужности.

Има оних који су већ оценили да ће „поновно добијање судијске функције бити лутрија исто као што је и општи избор судија био лутрија”. Други и даље тврде да су на избор судија утицале неке „силе” које су више од Високог савета судства, иако су званичници такве тврдње већ више пута демантовали.

Назависност судије је у данашње време, као и у прошлости, ретка вредност, коју грађани, политичари и аналитичари олако користе, не знајући заправо шта она конкретно значи у сваком радном дану једног посленика богиње правде.

Судија не може да одреди притвор ако у конкретном случају нема законски основ за притвор. Не може да осуди окривљеног за оно што тужилац није тужио, нити може да одреди тежу казну од оне која је прописана законом. Не може да суди ако му окривљени, адвокат или сведок не дођу на суђење.

Судија не може за недељу дана да напише образложење пресуде за десет окривљених и сва њихова кривична дела и казне, јер сваку реч мора да измери ако не жели да му пресуда буде укинута. У време заоштравања казнене политике, судија ће за насилничко понашање или за трговину дрогом свакако изрећи казну изнад законског минимума, али ће бити изненађен када виши суд ту казну преиначи испод минимума.

Све је то стварност нашег правосуђа, а стварност се бројкама не може верно насликати, па ни скицирати.

Бројке су биле главни основ за сумњу у стручност и оспособљеност судија. Због сумње су остали без посла они који никада нису донели осуђујућу пресуду без доказа.

Све судије, па и чланови Високог савета судства, учили су на правним факултетима да се претпоставка невиности не обара сумњама него доказима.

Комисије ВСС имаће задатак да докажу нестручност и неоспособљеност бивших колега, а не само да изразе сумњу на основу статистике.

Правила за преиспитивање одлука првог састава ВСС-а о престанку судијске дужности прописују да се у овом поступку задржава претпоставка да подносилац приговора испуњава критеријуме достојности, стручности и оспособљености, а нови састав ВСС-а мора ту претпоставку оборити ако сматра да бивши судија не може поново да буде изабран.

Одлуке ВСС-а о броју судија у судовима, из 2009. и 2010. године не могу бити ограничење да подносилац приговора буде изабран за судију. Из тога произилази да ће у правосуђу бити места за све „бивше” који испуњавају сва три критеријума, уз још један мали услов – да са тим буде сагласна министарка правде.

Александра Петровић