Проклетство хероина

ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ – Годинама уназад, Драгици П. су отворене очи. Јуче је, у својој кући, пред репортером "Политике", отворила срце. Стид и скривање "пред светом" ничему не воде.

– После јучерашњих и данашњих догађаја, одлучих да проговорим јавно. Дуго сам знала, а ћутала. Мој син М. (25) ударио је у дно; надам се да ће му то помоћи да се усправи. Напустио је, јуче, кућу, јутрос се појавио, истуширао и поново отишао. Рекао је: "Шта сте то урадили? Морао сам да одем и извиним се због провале у туђи стан. Ја овде више не могу, морам да идем. У Ковин или негде друге, али морам, јер ми прете". Тражио је од мене новац, нисам му дала, сад ми је жао – започиње мајка причу с краја, а почетак јој је од пре пет година.

Одавно је сумњала да јој се син дрогира. Проверавала је ко му долази, шпијунирала, претресала кришом џепове, у последње време разговарала са њим по читаве ноћи, молила га да у то не увлачи друге и недужне. Била му је узела и мобилни телефон и одазивала се на позиве дилера. Млади М. би увек покушао да је разувери, али мајчин инстинкт био је непогрешив; најзад је син признао да је на хероину, да се "шприца" и ушмркује. Али није хтео да ода ни дилере ни своје другаре у "сеансама".

– Два дана није излазио из куће, а јуче је, сасвим смирен, устао и затражио од мене хиљаду динара да "врати некоме дуг". Пристао је да са њим, таксијем, пође и млађи брат. Пред стамбеном зградом код Техничке школе "Ј. Жујовић" млађи син је из таксија приметио размену: хиљадарка за "фишек". Вратили су се кући, пили смо кафу, а М. је нервозно шетао и, најзад, отишао у купатило. Ја сам, мало касније, ушла за њим (немамо кључ од врата) и затекла га са упаљачем и кашичицом у рукама у којој је била течност боје кафе. Је ли то моја хиљадарка, упитала сам и изишла – прича нам Драгица, узнемирена и сузних очију.

Отац младога М. је, на све то, био ван себе. Са млађим сином је, прексиноћ, отишао пред стан дилера (рече нам само иницијале Н. П, јер "тешко је прибавити доказе, па ћу још ја испасти крив"). Разговор кроз затворена врата се овако одвијао:

– Отвори! Овде су отац и брат М.

– Нећу! – одговорено је из стана.

Отац је ногом провалио врата и упао у стан. Наркоманов млађи брат нам је рекао да је момак у стану викнуо: "Нисам му ја продао!" Одатле су, узевши у кола и М., отишли у полицијску станицу и дали исказ у записник. М. је био остао у колима и, кад су изашли, њега није било. Вратио се кући јуче ујутру да би, опет, отишао на начин како смо напред описали.

Није крај приче. Исто вече, у кућу породице П. упада жена галамећи: "Кад ви можете да провалите моја врата, могу и ја да упадам у вашу кућу". Свађа до гуше, али не о акутном проблему који обе породице тишти, већ о томе ко треба да поправи врата која је муж Драгице П. ногом провалио. Жена је, најзад, у одласку добацила: "Ми имамо исти проблем", а Драгица јој је одговорила: "Имамо, али ви причате само о вратима".

– Мој муж је, у бесу, тражио да сазна "ко си ти и колико их је" како би им он пресудио. Добио је одговор да је "ланац велики". У Милановцу је више младих људи, у протеклих неколико година, завршило смрћу од дроге. Било је међу њима и деце угледника. О томе се ћути, најчешће "нема доказа" – беспомоћно одмахује мајка.

Почело је безазлено са "травом", додаје она, а родитељи нису схватали озбиљно, говорили су "младост–лудост, проћи ће га". Сад је М. у прилично поодмаклој фази, треба му хероин сваки дан, а за то треба новца. Крађа или пљачка? Мора да се лечи или ће завршити на суду, у затвору, можда и горе.

– У овом окружењу, у овом граду, мој син нема шансе. Мора некуда да оде. У болницу или манастир. Ако се, јутрос, тамо упутио, можда ће и успети. Ја још не губим наду. И због њега и због толико других који су на странпутици или их она чека, ја сам све ово рекла за новине – завршава причу Драгица. Није хтела пред објектив. Једва смо је умолили да је фотографишемо с леђа.