Тајна гробница на Ади Циганлији

Да ли су људске кости, пронађене јуче код „ружичњака“ на Ади Циганлији,

у Београду ,део посмртних остатака команданта Југословенске војске у отаџбини Драгољуба Драже Михаиловића показаће ДНК анализа.Претпоставка да се на том месту налази тајна гробница потврђена је и налазомпримитивних жичаних лисица којима су били везани зглобови шака и подлактица жртава послератне партизанске тортуре у затворском комплексу на Ади Циганлији. Такође, јучерашње пробно ископавање потврдило је исказе четворице сведока да је тајна гробница позиционирана уз северни зид затворске ограде.

Јуче око једанаест часова Блажо Ђуровић, шеф екипе „Монтинга“, приватног предузећа за геодетске послове, почео је да одређује положај северног затворског зида, ГПС методом која се ослањала на катастарске планове Аде Циганлије из 1932, 1946. и 1967. године. На лицу места били су и историчар Срђан Цветковић, секретар Државне комисије за тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године, затим Владимир Петровић из Тужилаштва за ратне злочине, новински извештачи и неколико заинтересованих грађана.

Стартни потез био је убикација (одређивање положаја) ћошка где су се састављали северни и западни зид затворске ограде чиме је маркирана линија северног зида. Наиме, пошло се од претпоставке да је генерал Михаиловић, с још осморицом стрељаних сапатника, сахрањен у кречани која се налазила са спољне стране северног зида и која је, накнадно, спојена са септичком јамом која се налазила с друге стране поменутог зида. Та претпоставка заснована је на сведочењу четворице сведока, бивших логорских затвореника на Ади, као и на мемоарском спису високог официра ОзнеСлободана Крстића Уче.

После убикације зида проверавана једанашња надморска висина локације да би се установило да ли је, током година, било насипања терена. Показало се да је ниво северног зида остао исти, а да је на јужном делу затворског круга земљаподигнута за метар. Уследило је копање пробног рова, такозваног шлица, у дужини од око два метра, који је под правим углом секао реконструисану линију северног зида. Копано је на месту удаљеном неколико метара од поменутог ћошка, у складу с тврдњом једног сведока да се гробница налази баш на том месту.

Тачно у подне поменутиЂуровић, Цветковић и Петровић дохватили су се ашова, крампа и лопате савлађујући ледину тврду као камен. Видевши ту сцену, један постарији господин рекао је да је „та Државна комисија као црквени миш“, а његов исписник, пензионер Петар Бјелановић, Београђанин пореклом из околине Книна, завапио је: „Молим вас људи, пустите ме да ја први замахнем крампом“! Жеља му је испуњена, а пошто су копачи брзо нажуљали дланове, у помоћ су им прискочила још двојица ентузијаста: извештачи „Политике“ и „Блица“.

Одмах испод травнатог покривача ашов је почео да удара у комаде опеке, остатке фабулозног северног зида, а онда су се указали и комади бетона, на дубини од око пола метра. Додатна потврда да је господин Блажо Ђуровић одлично лоцирао тражену позицију биле су грудвице и комадићи креча, нађени на дубини од око једног метра.

А онда, после неколико удараца ашовом потписника ових редова, лопата у рукама Блаже Ђуровића извукла је у 14 часова и 14људску кост дугу око осам сантиметара што је групици копача био знак да су на прагу одгонетке мрачне тајне и да је могуће, макар у овом случају, неутралисати заумну бољшевичку казну одузимања права на гроб.

Укупно је, до 16 часова и тридесет минута, пронађено једанаест већих комада костију, условно речено јер су све оне биле мање од прве нађене кости, као и девет малих коштаних крхотина. Одмах је изведен општи закључак присутних, наравно аматерски јер ниједан анатом није био на лицу места, да је реч о костима шаке, на шта упућује присуство примитивних жичаних лисица (два парчетаи једна „у комаду“), нађених на истој дубини где су пронађене и кости.

Међутим, пронађена су и још два очито спаљена сегмента костију и други индикатори да је ту било паљевине, као и десетак парчића стакла који изгледом упућују да су били делови некакве стаклене боце. То је Срђана Цветковића асоцирало на могућност да је паљевина костију стрељаних извршена „молотовљевим коктелом“. Уз све набројано пронађена је и једна гвоздена летва дужине тридесетак сантиметара, широка пет сантиметара.

Пошто је налаз пријављен надлежним службама, на лице места стигла је полиција, а дотад прилично нервозни „безбедњаци“ „ЈП Ада Циганлија“, који су тражили да се аутомобили „истраживача“ склоне с травњака претећи пријавама, постали су знатно љубазнији. По речима Цветковића, сада је на потезу истражни судија, а Ђуровић каже да се даље копање мора радити крајње педантно, по археолошким правилима, шпахтлом и четкицама.

До, за данас најављеног наставка посла, прокопани јарак ће се прекрити најлоном, а наводно ће га обезбеђивати службеници интерног обезбеђења Аде.

Док су се копачи знојили на сунцуи припеци, сатима, бетонском стазом су јурцале девојке на ролеримаа многи бициклисти и пешаци, пролазници, из њима знаних разлога, цинично су коментарисали „откопавање Драже“.

Пре финалног поступка, ДНК анализе, потребно је још доста посла: даље откопавање и скенирање терена које ће се, према речима Блаже Ђуровића, радити комбиновано, немачким ОКМ технологијом (добра за детекцију метала) и шведском апаратуром МАЛА (погодна за сликање геолошког профила).

Милан Четник