Могућ распад правосуђа

Уставни закон требало је да појасни примену одредби новог устава Србије о организацији правосуђа, али је, уместо тога, направио велику збрку и управо после доношења уставног закона никоме у правосуђу није јасно који ће судови у Србији судити од 1. јануара 2007. године. То је и даље важећи рок за почетак рада апелационих судова и управног суда, али је очигледно да они неће бити основани бар још годину дана.

– Доћи ће до вакуума јер нећемо имати жалбене судове који треба да преузму највећи део садашње надлежности Врховног суда Србије. Он ће, према Уставном закону, бити конституисан као врховни касациони суд девет месеци пре оснивања апелационих судова, а одлучиваће само о ванредним правним лековима. Коме ће се подносити жалбе на првостепене кривичне и пресуде и одлуке у парницама? Ко ће одлучивати о продужењу притвора и другим процесним питањима у хитним притворским предметима? Најављено је да ће пресуда за убиство премијера Ђинђића бити изречена у јануару и ја се питам којем ће суду тужилац и окривљени да се жале на пресуду, у роковима који су предвиђени Закоником о кривичном поступку– каже Вида Петровић-Шкеро, председник Врховног суда Србије, у разговору за "Политику".

До сада је, каже, бринула због тога што су окружни судови и Врховни суд већ дуже време буквално затрпани предметима јер су закони о њиховој новој надлежности донети као да је већ успостављена нова мрежа судова.

– Сад више не бринем. Сад сам апсолутно забринута. Не желим да узнемиравам јавност, али дужна сам да је обавестим, као председник Врховног суда и Високог савета правосуђа. Уставни закон каже да ће новоизабрана Народна скупштина тек на другом заседању ускладити са Уставом законе који се односе на примену уставних одредаба о судовима и тужилаштвима. То значи да ће се о организацији и надлежности судова и високог савета судства, као и о избору и разрешењу судија и председника судова одлучивати тек на пролеће. До тада ми нећемо знати који судови раде, које судије у њима суде и шта суде – упозорава Вида Петровић-Шкеро.

Неприменљив закон

Ситуација се додатно компликује чланом 12. Уставног закона који каже: "Закони и други републички прописи остају на снази до њиховог усклађивања са Уставом", што значи да садашњи Закон о судовима може да се примени, а он је неприменљив јер не постоје ни теоретске шансе да 1. јануара следеће године почну да раде апелациони судови. Зграда у Немањиној улици, поред зграде владе, намењена апелационом суду у Београду и управном суду, још није ни близу завршетка, а нису обезбеђене зграде ни у осталим седиштима апелационих судова, у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу. Чак и да су обезбеђене, до 1. јануара није могуће завршити избор судија тих судова.

– Хајде да израчунамо време када би судство у Србији могло да почне да функционише онако како то прописује Уставни закон. Избори су 21. јануара. Прва седница Народне скупштине биће одржана почетком фебруара а друга ће почети вероватно у марту. Много тога има да се уради, па ће правосуђе можда доћи на ред у априлу. У року од 90 дана после тога, а то је до јула, парламент ће, по Уставном закону, изабрати високи савет судства који онда има рок од три месеца, дакле до октобра, да изабере судије врховног касационог суда и годину дана да изабере судије и председнике свих осталих судова, а то је јул 2008. године – објашњава Вида Петровић-Шкеро.

Дакле, из Уставног закона јасно се види да није јасно како ће судство функционисати до лета 2008 године. Да ли ће Уставни суд донети привремену меру којом још једном, пети пут, одлаже оснивање апелационих судова, или ће бити усвојене неке "прелазне одредбе" које ће одредити да ће до оснивања апелационих судова њихову надлежност "преузети" врховни касациони суд, остаје да се види, али у том случају ћемо још две године, због нерешене надлежности, имати претрпане окружне судове и Врховни суд.

Сваки судија парничар у Србији већ годину дана добија месечно од 40 до 50 нових предмета. Кривичар у Врховном суду има око 40, управни судија близу 50, а грађански судија око 30 нових предмета месечно.

– Да ли у таквој ситуацији можемо да поштујемо рокове а да квалитетно судимо? Да ли грађани могу да нам верују? Где нам је ауторитет? Мој страх је бескрајан. Ко ће судити, коме ће се жалбе подносити? Да ли ће све судије у Србији бити изабране на три године, или само они који се први пут бирају? Којим датумом престаје функција судије Врховног суда? Ако у врховни касациони суд буде изабрана једна трећина или једна десетина садашњег кадра ВСС-а, шта је онда са осталима док се не оснују апелациони судови? Један део судија ВСС неће имати где да суди јер неће бити суда у којем ће судити – каже наша саговорница и пита зашто ниједан судија није био консултован око одредби о судству у Уставу и Уставном закону.

Општи реизбор судија

Члан 7. Уставног закона многи су протумачили као општи реизбор судија. Он говори о првом избору судија врховног касационог суда, што значи да могу конкурисати не само они који до сада нису били судије ВСС, него и они који до сада уопште нису били судије.

– Устав каже да се судије први пут бирају на период од три године, а касније за стално. Међутим, није јасно да ли је ово за све први избор или није. Неки стручњаци су протумачили да јесте, а то онда значи општи реизбор судија у Србији. Шта је онда са сталношћу судијске функције? Уставни закон даје могућност различитих тумачења и уноси несигурност и немир међу судије који су у ситуацији да само размишљају да ли ће бити бирани – каже Вида Петровић-Шкеро.

Она упозорава да у случају општег реизбора рок од годину дана није довољан да се добро размотре све кандидатуре и изабере целокупно ново правосуђе Србије које ће бити квалитетно. Очекује се да ће за судијске функције конкурисати шест хиљада људи.

-------------------------------------------------------------------------

Неравноправни

– Какав је положај судства у Србији види се и по његовом месту приликом проглашења Устава. Председник ВСС треба да седи заједно са највишим представницима друге две гране власти, а ја сам седела у другом реду, иза Бориса Тадића, и то поред упражњеног места републичког тужиоца и присутног јавног правобраниоца, који су странке у судском поступку. Из целе судске власти позван је само један судија, а били су присутни сви чланови владе. Дакле, у старту смо неравноправни – објашњава председница Врховног суда.