Градови остају без плућа

У последњих тридесет година, зелених површина је за петину мање у Београду, Новом Саду, Лесковцу, Нишу, Ужицу, Зајечару и Крагујевцу, што је довело до штетних последица по животну средину у тим урбаним зонама. Теразијски парк у Београду био је два пута већи него сада, као и Ташмајдански и Топчидерски, дрвореди у већим градовима Србије су проређени, а негде и потпуно уништени. За обнављање зеленила нема пара, а живот без зеленила биће све тежи.

Професор Шумарског факултета Небојша Анастасијевић објашњава да је смањење зелених површина утицало на промену микроклиматских услова у градовима (температура ваздуха, влажност, ветар), а због мањег броја стабала и зеленила у великим градовима повећана је сунчева радијација. У летњим месецима крошње дрвећа апсорбују део сунчеве радијације, што позитивно утиче на човеков организам, док зими дрвеће има обрнут ефекат, опадање лишћа омогућава пропуштање сунчеве радијације, што је тада пожељно и драгоцено.

У неповољне микроклиматске услове, у граду, спада и мала релативна влажност ваздуха, посебно током лета, због чега се висока температура теже подноси, а коју зеленило ублажава.

Загађење оловом

"Ако се има у виду да је површина листова биљака (дрвећа, жбуња, цвећа и трава) просечно за око 20 пута већа од површине земљишта на коме се биљке налазе, јасно је да је услед испаравања у њиховој околини знатно већи садржај влаге у ваздуху него над отвореним земљиштем или над асфалтираним – објашњава професор и додаје:

– Наша истраживања показују да релативна влажност ваздуха над градским неозелењеним површинама може да буде мања и за 36 посто од оне у шуми, док је на тргу влажност 27 одсто мања од оне у ваздуху булевара. Дешава се да ово увећање достигне вредност од преко 50 одсто у појединим градовима.

Утицај зелених површина у граду у прочишћавању ваздуха од разних загађивача веома је важан, било да је реч о чврстим загађивачима, било о штетним гасовима. Већина биљака може да поднесе без видљивих оштећења количину талога (честица) од 0,7 до 1,50 грама на метар квадратни, посебно ако киша повремено спира наталожене честице. Слично је и са загађењем оловом које посебно опасно по људско здравље.

Биљке чисте ваздух и од штетних гасова и дима. Пречишћавање ваздуха од штетних гасова биљке обављају и помоћу "вертикалног пречишћавања" атмосфере. Утврђено је да је и јонизација гасова у ваздуху знатно појачана у простору изнад зелених површина у односу на околину прекривену асфалтом.

Струјање ваздуха, такође, значајно је за аерозагађење. У Београду, на пример, чак и јака, иначе, непријатна кошава има велике заслуге у рашчишћавању смога изнад града. Услови живота у самом граду без ње били би знатно тежи. Јак ветар, међутим, представља механичку сметњу, отежава дисање и изазива претерано испаравање. При јаком ветру груписано дрвеће и жбуње, па чак и појединачна стабла, заиста може имати велику улогу у пречишћавању ваздуха.

Такође не треба заборавити ни благотворан утицај биљака на мирис ваздуха. Ова врста чишћења (дезодоризација) понекада је веома важна, нарочито кад се у близини налазе извори непријатних мириса (ђубришта, септичке јаме, кожарска индустрија).

Смањење буке

– Дрвеће ефикасно утиче на смањивање буке у граду. Истраживања су показала да листопадно дрвеће крунама упија око 25 посто звучне енергије, што је од значаја посебно у улици без дрвећа где је шум у висини човека готово пет пута јачи у односу на озелењену улицу – каже Анастасијевић.

По његовим речима, украсне биљке изузетно су важне у спречавању ерозионих процеса у појединим градским подручјима (Београд је изразит пример), а уз планско сађење украсних биљака блато, прашина или количина прљаве воде могу бити сведени на најмању могућу меру.