Једна глава, три имена

Од нашег сталног дописника
БАЊАЛУКА, 19. новембра – Да је током рата држављанство БиХ дељено и шаком и капом одавно није тајна. Зна се и то да је највише странаца до пасоша БиХ дошло на делу територије коју је контролисала бошњачка Армија БиХ. Такође, много странаца је држављанство добило у дипломатско-конзуларним представништвима БиХ, у којима су, без изузетка, главну реч водили Бошњаци.

Да би се и у овој области увео ред, формирана је Комисија за ревизију одлука о натурализацији страних држављана. Према речима њеног председника Вјекослава Вуковића, она се у првој фази бави само држављанствима датим лицима која нису из бивших југословенских република. До сада је обрађено 600 предмета, а пред комисијом их је још најмање толико. У другој фази посао ће бити још обимнији, јер је више од 15.000 странаца од 6. априла 1992. до 1. јануара 1996. године добило пасоше БиХ.

– Број предмета не значи да је у питању и толики број лица. Показало се, наиме, да су поједина лица по два, три, па и четири пута – под различитим именима – постајала држављани БиХ. Углавном, реч је о људима из афричких и азијских држава, мада има и оних из источноевропских земаља. Комисија је до сада одузела 156 незаконито датих држављанстава – изјавио је за наш лист Вуковић.

Приликом давања држављанстава, додао је он, није се претерано водило рачуна о томе да ли су испуњени формално-правни услови. Затим, уз захтеве су прилагани лажне потврде и други документи. Било је и случајева да уз одређене захтеве уопште није достављана прописана документација. Посебна прича је дипломатско-конзуларна мрежа, која је тек недавно Комисији за ревизију држављанстава доставила тражену документацију. Раније, од амбасада и конзулата БиХ достављани су само спискови лица која су постали држављани БиХ. Било је и случајева да су пасоши БиХ давани појединцима само на основу дописа упућених телефаксом да се одређеном лицу одобри пријем у држављанство БиХ.

– Нека од лица су добила држављанство иако никада нису крочила у БиХ. Ако јесу, онда су то учинила под другим именима. Неки су добили држављанство на основу учешће у оружаним снагама, иако их нема у евиденцији ниједне од три војске некадашње војске у БиХ – рекао је Вјекослав Вуковић.

Извор "Политике", члан једне од претходних комисија која се бавила овом проблематиком, тврди да је највише држављанства дато у амбасадама и конзулатима БиХ у Истанбулу, Бечу, Бону, Минхену и Загребу. Он каже да је било случајева да је код појединаца датум пријема у држављанство БиХ био старији од датума подношења захтева.

Без обзира на све пропусте направљене приликом пријема странаца у држављанство БиХ, цела ова прича вероватно ће се, на крају, претворити у буру у чаши воде. Ево и зашто. Сва лица која решењем Комисије за ревизију држављанстава остану без пасоша БиХ могу повести управни спор. Такође, моћи ће да поднесу захтев за пријем у држављанство БиХ и на позитивно решење могу рачунати сви којима није изречена мера протеривања или удаљавања из земље, као и они који нису осуђивани за кривична дела почињена са умишљајем на затвор дужи од три године. Осим тога, БиХ не може изручити ниједно лице, ако му у његовој матичној држави прети смртна казна.

--------------------------------------------------------------------------

Ајман Авади и Абу Хамза

У Сарајеву је недавно основано удружење "Енсарија", које предводе бивши муџахедини Ајман Авади и Хусни Ал Имад звани Абу Хамза. Основни циљ удружења је да спречи одузимање држављанстава и протеривање из БиХ бивших муџахедина, доспелих у БиХ из Сирије, Пакистана, Турске, Египта, Алжира, Авганистана... Рад "Енсарије" подржавају бошњачки члан Председништва БиХ Харис Силајџић, председавајући Савета министара БиХ Аднан Терзић, поглавар Исламске заједнице у БиХ Мустафа Церић, затим бројне невладине организације, међу којима је и Савез добитника највишег ратног признања Армије БиХ "Златни љиљан", јер од 156 лица која су већ остала без држављанства је 21 "Љиљан" и педесетак добитника "Сребреног штита".