Много провера

Окружни суд у Београду од почетка ове године поступао је по 23 молбе за изручење страних држављана, док је у прошлој години укупан број оваквих поступака износио 31. Према речима Иване Рамић, портпарола овог суда, земље које траже изручење особа са Интерполове потернице готово увек поштују законску процедуру и рок за достављање документације неопходне за окончање поступка.

– Према Закону о кривичном поступку суд утврђује да ли су испуњене све претпоставке за изручење особе за којом је расписана потерница – објашњава Ивана Рамић. – Поменуте претпоставке прописане су законом. Пре изручења странца, суд утврђује да ли је држављанин Србије и Црне Горе, да дело због којег се тражи није извршено на територији наше земље, против Србије или њеног држављанина. Даље, треба водити рачуна и да ли је реч о кривичном делу које је као такво окарактерисано и по домаћем и по закону земље у којој је извршено, да није наступила застарелост кривичног гоњења, извршења казне или да кривично дело није обухваћено амнестијом. Утврђује се и да странац чије се изручење тражи, домаће правосуђе није осудило или правоснажно ослободило за то дело.

Поступак за изручење страних држављана обавља се по молби стране државе. Уз њу се прилажу и средства за утврђивање идентитета оптуженог: његов опис, фотографија, отисци прстију, подаци о држављанству странца, оптужница, пресуда или одлука о притвору и извод из текста кривичног закона државе који се односи на дело које се особи ставља на терет. Сва поменута документација треба да буде преведена на српски језик

– Молба се доставља Министарству правде, који је потом прослеђује истражном судији суда који је надлежан за територију на којој странац борави. Пошто утврди идентитет, истражни судија приведеној особи саопштава због чега се и на основу којих доказа тражи његово изручење, а потом га испитује. О обављеним процесним радњама саставља се записник, а по одлуци судије, сходно закону, особи се одређује притвор – објашњава Рамићева.