Мањак новца тера на сарадњу

Одлука Вишеградске групе – регионалне организације у којој су Пољска, Чешка, Словачка и Мађарска – да формира „заједничку борбену групу” све више се сагледава у Москви као чин који би могао да буде усмерен против њених интереса. Будући да ће борбена група „Вишеградске четворке”, која би требало да буде у потпуности спремна у првој половини 2016. године, деловати под командом Пољске, многи постављају питање да ли то ствара нову геополитичку ситуацију на западним границама Русије.

На питање да ли ће војна структура „Вишеградске четворке” постати нови „раздраживач” Русије, руски политиколог и историчар Олег Неменски у разговору за „Глас Русије” каже да је то „безусловно, али само у једном случају – ако заиста буде ангажована на простору Источне Европе”.

„Највероватније је да ће ова група моћи да се искористи за утицај, па чак и за управљање одређеним унутрашњим кризним процесима у Источној Европи. Ангажовање у том циљу макар и ограниченог контингента НАТО војске представља врло сложен и проблематичан задатак... Иницијатива за организацију борбене групе ван оквира Северноатлантске алијансе у целини припада Пољској. И то је њен безусловни успех, који јој обезбеђује улогу лидера у Вишеградској четворки”, каже Неменски.

Према његовом мишљењу, иза одлуке о стварању борбене групе стоје разни мотиви.

„И то није само хипотетичка могућност интервенције, у случају `више силе`, у ситуацију на постсовјетском простору, већ и директна реакција на појаве кризе у самој Европској Унији и НАТО, жеља да за сваки случај под руком имају сопствени механизам за заштиту од `опасности с Истока`, која је у њима уврежена”, оцењује овај руски експерт.

Словачки академик Штефан Луби каже за „Глас Русије“ да стварање нове борбене јединице у оквиру Вишеградске групе не изазива ништа осим недоумице.

„Уопште ми није јасно од кога ћемо се заправо штитити уз помоћ сличне борбене групе. Одакле, из ког правца нам прети опасност? Не могу да замислим како се ова структура може уклопити у систем међународних односа у Европи, у систем војне безбедности? Све четири земље су већ и онако чланови Северноатлантске алијансе. И настанак засебне војне јединице ми изгледа више него чудно. Али, вероватно иницијатори имају представу о томе ради чега се све то предузима”, каже Луби.

Међутим, први заменик шефа чешке дипломатије Јиржи Шнајдер у разговору за „Политику” каже да у формирању борбене групе Вишеградске четворке не би требало „тражити у геополитику и велике планове”.

„То је једна веома прагматична сарадња у намери да смањимо трошкове тако што ћемо их поделити. И то је све. Наравно на нашу сарадњу је утицала и наша географска близина”, каже Шнајдер.

Он додаје да земље Вишеградске групе немају велике планове са формирањем борбене групе.

„Постојали су велики планови да ћемо имати заједничко снабдевање, заједничко ваздухопловство, заједничку противваздушну одбрану. Међутим, сада су планови скромнији а то је да имамо заједничке обуке, заједничку логистичку подршку и заједничку борбену јединицу за Европску унију”, каже Шнајдер и додаје да не намеравају да повећају трошење новца на одбрану, али „морају да троше новац много паметније при чему је регионална сарадња решење за то”.