Београђанин контролор

На једном од највећих светских аеродрома JFK у Њујорку ради двадесетдвогодишњи Београђанин Милорад Пипер. Ради за компанију

"Swissport" која има око 22.000 запослених и послује у више од 140 земаља света, а истовремено завршава студије аеронаутике и примењене математике на Даулинг колеџу за авијацију, једном од најпрестижнијих америчких факултета у тој области.

Милорад је на аеродром дошао летос на праксу која му је потом продужена до 22. децембра. Ово место је добио на Сајму послова организованом на његовом факултету. Пословодство Компаније "Swissport" одабрало је баш њега да мери њихов квалитет услуга на поменутом њујоршком аеродрому. Реч је о компанији чије је седиште у Цириху и која је рецимо прошле године остварила профит већи од милијарду и 250 милиона долара.

– На аеродрому JFK "Swissport" сервисира више од 40 авио-компанија, што је заправо више од 1.700 летова месечно. Ја радим статистику у одсеку за контролу квалитета. Контролишем да ли су радници ове компаније прикладно обучени, да ли су љубазни, носе ли више накита него што је прописано, да ли путници чекају у реду више него што треба... Морам да гледам и то да ли службеници држе мобилне телефоне и храну на видном месту када услужују путнике и наравно да пријавим све друге неправилности у пословању. На писти и "капијама" бележим да ли су радници на прописаној удаљености од авиона, носе ли заштитнике на ушима, облаче ли ноћу прописану (флуоресцентну) видљиву одећу. Мерим и брзину испоруке пртљага и да ли прва и бизнис класа имају бржу испоруку од економске. Водим рачуна и о томе да ли се пртљаг прописано испоручује како не би дошло до његовог оштећења – прича овај двадесетдвогодишњак.

И напомиње да, због сталних претњи терориста, није лако добити дозволу за рад на аеродромима као што је JFK.

– Процедура је врло компликована. Гледали су мој досије. Врло је битно да у протеклих десет година немаш ниједну казну за погрешно паркирање, да ниси возио пијан. У Америци су погрешно паркирање и вожња под дејством алкохола веома озбиљни проблеми због којих се често не може добити посао на аеродрому, као и у другим такозваним заштићеним зонама. Испитивали су ме и тестирали 40 дана док нисам добио званичну дозволу за рад која ми омогућава приступ у готово све зоне аеродрома. Једино не смем да возим по писти и да улазим у празне карго авионе.

Милорад објашњава и да на аеродрому важи девиза да су "сви запослени одговорни за сигурност". То значи да је свако ко ради на аеродрому дужан да пријави ако му се неко учини сумњивим. За оглушење о ту наредбу следују драстичне казне, од десет година до доживотне забране приступа аеродрому. Пошто приликом проласка кроз заштићене зоне радници укуцавају шифру, морају строго да воде рачуна да им нико не стоји иза леђа и тако на њихову шифру уђе тамо где не би смео. Губитак картице за укуцавање мора да се пријави у року до 30 минута. У супротном следи казна затвора или доживотна забрана приступа аеродрому.

– Због овакве грешке америчка влада страном држављанину не би омогућила поновни улазак у земљу, а самим тим особа не би могла ни да се као путник нађе на аеродрому – вели Милорад и наглашава да раднике који не поштују прописе и не испуњавају захтеве компаније надлежни прво зову на разговор, а уколико се потом не поправе добијају отказ.

Он на аеродрому ради четвртком и викендом, а понедељком и средом ради у школи као тутор за математику.

– Пошто веома мали број студената долази на консултације када нису испитни рокови, онда ја то време када радим као тутор (консултант) користим за учење.

На последњој је, четвртој, години студија. Успео је да "набије" доста висок просек, Б+ или 3,4, што одговара нашој оцени 8,8.

– Реч је о четворогодишњим студијама које су, ако се пореде са образовним системом у Србији, најсличније саобраћајном факултету. На Даулингу постоје само авио, учитељске и бизнис студије (школе). Ова авио-школа је међу првих седам цивилних школа у Америци, има своје аеродроме, виртуелни контролни торањ и велики број авиона. Не може наравно да конкурише војним школама попут Air Force, Navy, које поседују најмодернију опрему на свету – објашњава Милорад.

Овај двадесетдвогодишњак учи и ради веома напорно. Има између десет и дванаест предмета годишње. Пошто су сви предмети једносеместрални, онда заправо има пет до шест предмета по семестру. Устаје у шест ујутру, иде на предавања која трају до 14.30. Потом се одмора око један сат, па на посао. Уз све то учи најмање четири до пет сати дневно. Донедавно је и тренирао веслање, али сада више нема времена за то. Иовако спава само шест сати дневно.