Ревизори на испиту

Било би крајње неупутно и неодговорно када бих за незавидно опште стање у нашој ревизорској струци и пракси окривио све који се њоме баве, али с правом могу рећи да, нажалост, баш из ње има најмање покушаја да се нешто промени набоље и да нас свет не гледа са подозрењем, каже за наш лист проф. др Љубиша В. Станојевић, са катедре за рачуноводство и ревизију Универзитета "Сингидунум".

Чињеница да тридесетак наших ревизијских кућа, са веома малим бројем стручњака, ради ревизију финансијских извештаја више хиљада обвезника, довољно говори сама по себи. Квалитетна ревизија се, тврди, не може урадити за један или два дана. Због тога су у великом броју случајева ревизијски извештаји пука форма да би се задовољио налог законодавца.

Ко може да им верује? Страни инвеститори? Ни говора. Сваки од њих најпре наложи страну ревизију да би био сигуран са ким има посла.

Нема негативних мишљења

Пошто 30. септембар, као рок за обелодањивање тих извештаја није могао бити испоштован, па га је Министарство финансија померало, последњих дана у штампи или на веб сајтовима самих фирми истичу се мишљења ревизора о веродостојности пословних књига, јер их и на то тера закон.

И летимичним прегледом неких, а за далекосежније оцене била би потребна веома стручна експертиза, стиче се утисак, тврди наш саговорник, да квалитет ревизијских извештаја знатно одступа од квалитетне примене међународних рачуноводствених и ревизорских стандарда. Наравно, капа доле пред оним што раде велике ревизорске фирме, али оне као да нису примери за углед свима. Важно је отаљати тај посао по што нижој цени, а за остало – видеће се када за то дође време.

Зато су и мишљења овлашћених ревизора најчешће позитивна. Оних са резервом или, не дај боже, уздржаних и негативних – готово да нема или се крију као змија ноге. Судећи по томе, у нашој привреди, поготово великим фирмама, све теку мед и млеко, јер се извештаји пишу у складу са жељама менаџмента и управа. А од тога зависи даљи ангажман и добра зарада.

Заиста је невероватно, упозорава др Станојевић, да расту привредна активност, промет на велико и мало, увоз, извоз, па и плате, а имамо пад у наплати пореза на додату вредност. Према извештајима специјализованих агенција ЕУ, наша земља је на врху (само је Албанија испред нас) по корупцији и привредном криминалу. Имамо на делу и стечајну мафију.

Шуровање са стечајном мафијом

– Нажалост, ја још нисам дознао да су, сходно Закону о рачуноводству и ревизији, због проневере или утаја пореза, против одговорних људи у таквим предузећима поднете кривичне пријаве. Ревизије нису ништа откриле. Ко зна? Можда је наш утисак погрешан – каже наш саговорник, додајући да је код нас дошло до погубног спајања интереса акционара и менаџера, с једне стране, и управа фирми са рачуноводственим и ревизорским кућама, с друге, чиме се интерес за ваљану ревизију у потпуности брише. Тако имамо парадокс да смо земља са високим нивоом привредног криминала, поготово у средњим предузећима, али без иједног пријављеног дела од стране ревизора. Дотле је у свету свако уздржавање од мишљења ревизора непогрешив сигнал да се нешто мутно догађа и надлежни муњевито реагују.

Забрињавајућа је чињеница да су поједини ревизори шуровали са стечајном мафијом, што баца посебно светло на њихов етички кодекс. Струка није реаговала ни пред чињеницом да су неки овлашћени ревизори чешљали пословне књиге посрнулих предузећа, а одмах потом били и њихови стечајни управници, бесомучно им обарајући цену, а неретко и сами их куповали. Неки су постајали и чланови управних одбора својих клијената. Сукоб интереса? Код нас не.

Пошто је цела струка на испиту, не само у погледу знања, већ и морала, веома је важно, каже на крају разговора за наш лист др Станојевић, образовање нових кадрова за ревизију. Поједине високошколске установе последњих су година увеле у редовну наставу предмете из те области. Међутим, ниво и квалитет наставника, уџбеника, па и помагала, крајње су, каже, непримерени – управо због чињенице да су их писали аутори који се никада нису ни практично ни теоретски бавили струком.

-------------------------------------------------------------------------

Само један на конкурсу

Чињеница да се на конкурс за државног ревизора јавила само једна фирма ("Дилојт и Туш") може да укаже на само две ствари – да остале фирме у Србији немају довољно стручног потенцијала за овакву врсту експертизе или да су биле свесне снаге нашег механизма лобирања, јер се овакви послови задржавају у сфери високе политике. Овакав расплет догађаја, сматра др Станојевић, није добар, уз сав респект потенцијала изабране куће, јер може да изазове сумњу у очекивану независност државног ревизора. Читава прича је тиме деликатнија, јер указује и на неспремност државе за праву функцију државне ревизије, као стручног, независног и одговорног контролора рада државних институција – од трезора и завршног рачуна владе, министарстава, локалних управа, преко јавних предузећа и политичких странака до корисника средстава ЕУ, донација и помоћи међународних организација, страних владиних и невладиних организација.