САД преговарају са талибанима

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Рат у Авганистану ће се окончани за зеленим столом, а не на бојном пољу, показује и званична потврда вести да су САД започеле „прелиминарне” преговоре са талибанима. Она је дошла из уста Роберта Гејтса, одлазећег секретара за одбрану, који је рекао да су контакти успостављени још пре неколико недеља, упозоравајући међутим да прве конкретне резултате не треба очекивати пре следеће зиме.

У разговорима, који су још у сасвим раној фази, учествују америчке дипломате, али и представници неких других земаља. Гејтс их није навео поименично, али се у неким ранијим извештајима помињало да посредује Немачка.

Засад је главни амерички проблем да установи да ли су саговорници аутентични представници талибана и да ли за преговоре имају овлашћење свог вође Муле Омара, који борави негде на пакистанској страни пограничног подручја. Опрез ове врсте је разумљив кад се узме у обзир да је прошле година слична иницијатива доживела фијаско када је откривено да је тобожњи талибански командант један пиљар из пограничне пакистанске вароши Квета.

Прву вест да су разговори у току обелоданио је иначе у суботу авганистански председник Хамид Карзаи, који је уз то у свом говору критиковао Америку и њене западне савезнике због „окупације” његове земље и велике штете коју јој наносе због свог масовног војног присуства. Поред тога што страдају цивили, навео је и да тешка возила стране војске уништавају авганистанске путеве (ваљда исте оне које граде у оквиру програма обнове инфраструктуре земље), као и да њихова муниција и хемија у њој изазивају еколошку штету. На крају је поручио да су странци тамо пре свега због „сопствених интереса”.

Ово је изазвало оштру реакцију америчког амбасадора у Кабулу Карла Екенберга који је такође без много увијања шефа авганистанске државе оптужио за сејање конфузије и наношење штете међусобним односима „у критично време”.

Време је „критично” пре свега због тога што ових дана треба да буде обелодањена одлука председника Барака Обаме о томе колико ће америчких војника бити враћено кући у првој фази повлачења из Авганистана која треба да почне већ крајем идуће недеље, 1. јула.

Обама је између две ватре: са једне стране расту политички притисци из обе партије у Конгресу да повлачење буде радикалније, са образложењем да је ликвидацијом Осаме бин Ладена постигнут важан циљ због кога се пре десет година и ушло у рат, као и да је смањење америчког ангажмана неопходно и због смањивања трошкова и уравнотежавања буџета.

Пентагон, са друге стране, укључујући ту и Гејтса који до краја месеца одлази у пензију, сматра да би за почетак повлачење требало да буде само симболично, а већи повратак одложен бар за годину дана, како би се консолидовала постигнућа на фронту која су омогућена слањем на бојишта додатних 30.000 војника.

У Авганистану је сада 100.000 америчких и 40.000 војника земаља НАТО-а и оних које су партнери овог војног савеза.