Успех штрајка

Код играча лутрије увек постоји бар мало наде да ће добити премију. И штрајкаче такође греје помисао да ће се удовољити њиховим захтевима. Али, као и код играча лутрије, неки у томе успеју, а неки не. Ево, студенти неких београдских факултета ће, по свему судећи, остварити своје циљеве: штрајковали су, тражећи ниже школарине, и министарство им је удовољило. На Архитектонском факултету, на Факултету ликовних уметности и још некима, школарине ће бити смањене, тако да протести неће бити узалудни.

Неки други су, међутим, не само били неуспешни него су окончани веома трагично: штрајкови глађу у Нишу и Шапцу довели су до изненадне смрти двојице штрајкача. Зашто су студентски протести успешни, а ови раднички неуспешни? Можда због веће попустљивости власти према штрајкачима у Београду него према онима у унутрашњости? Међутим, у Београду су штрајковали радници Робних кућа, а на њихове захтеве, ипак, није позитивно одговорено. Да ли су власти попустљивије према студентима него према радницима? И ово правило је под знаком питања, јер неки ранији протести академаца дуже су трајали, а захтеви им нису били прихваћени.

Могли бисмо, у ствари, навести мноштво сличних дилема у вези с тим кад су штрајкови успешни, а кад не. Јер, недавна блокада путева мачванских узгајивача свиња делимично је уродила плодом – држава им је обезбедила откуп контигента њихове робе по повољнијим ценама. Међутим, многе друге друмске блокаде нису биле такве. Исто шеранило је и са штрајковима: кад штрајкују лекари или наставници у школама, ако су добро организовани, успеће бар делимично у својим намерама, али радницима неке мале фирме у некој варошици у Србији неће помоћи ни штрајк глађу. За њихов протест најшира јавност сазна тек кад неко од штрајкача умре.

Тако би се могло закључити да и међу штрајковима и штрајкачима постоје разлике у стартним позицијама: замислимо само најаву штрајка контролора лета на неком аеродрому и штрајк глађу радника у некој земљорадничкој задрузи у ко зна којој малој општини. Можда су захтеви радника у зем-задрузи оправданији, али њихов друштвено маргинализован положај ставља их у позицију штрајкача-аутсајдера из које их, црног ли парадокса, може, евентуално, извући само изненадна смрт неког од другова.