Помама за „Дивљом лепотом”

Од отварања 4. маја, изложбу радова британског модног дизајнера Александра Меквина, под називом „Дивља лепота”, видело је више од 225.000посетилаца. Због великог интересовања публике, галерија Метрополитен музеја у Њујорку сада ради и понедељком, а управа музеја одлучила се на корак који ретко одобрава: изложба ће бити продужена до 7. августа.

Током дводеценијске каријере, Александар Меквин придобио је верност мноштва обожавалаца и оживео британску модну индустрију, а актуелна изложба представља неке од његових најсмелијих креација: вечерња хаљина направљена од шкољки, јакна са главама алигатора на раменима, или хаљина са велом преко главе и роговима јелена.Издвајају се шешир од перја обојеног тако да изгледа као рој црвених лептира или ципеле у облику увеличаних металних копита.

Кустос изложбе Ендру Болтон каже да Меквин није био толико заинтересован за прављење одеће за употребу, колико за креирање нових и неочекиваних идентитета.

„Меквин je својим моделима желео да дотакне људске емоције. Био је сличан романтичном песнику или уметнику из 19. века. Видео је моду као моћан медијум за испољавање идентитета, али и као покретача дијалога о сложеним идејама и концептима.”

Болтон додаје да је креатор налазио инспирацију у свему: у литератури, сликама, филму, историји... Био је фасциниран својим шкотским пореклом, што се најбоље види у колекцији „Highland Rape”из 1995. Исечена и поцепана одећа подсећа на насиље Енглеза над Шкотланђанима, који су током 18. и 19. века били присиљени да напуштају своју земљу.

„Био је сјајан провокатор и обожавао је да изазове реакцију код публике и медија, који су му доделили репутацију лошег момка. Стил и презентација његових раних колекција су често били љутити, па чак и агресивни”, подсећа кустос.

Викторијанске хорор приче су такође биле његовизвор надахнућа. Кабасти црни плашт на лутки са маском преко лица, који се вијори уз помоћ симулације ветра, изазива код посетилаца осећај језе.

„Меквин се често бавио мрачном страном 19. века и волео је контраст светла и таме, живота и смрти. Овај дизајн је настао по моделу друмског разбојника. Многи његови карактери су проистекли из готичких бајки из 19. века – вампири, разбојници, фаталне жене...”, објашњава Болтон.

За Меквинову одећу се често говорило да је фантастична,и то захваљујући врхунском занату који је стекао у најбољим лондонским кројачницама мушке одеће на „Савил роуу”. Дизајнер је често говорио да женама жели да пружи сличан осећај моћи тако што ће направити одећу која ће да одише снагом и која ће чак изгледати застрашујуће. То је такође значило да је морао да се супротстави класичном схватању лепоте.

„Говорио је да шетајући улицама Лондона чешће примећује ружне ствари од лепих. Међутим, и у том случају је покушавао да усклади лепо са гротескним. Лепоту и различитости није видео у класичној лепоти, која се заснива на пропорцијама или симетрији”, оцењује кустос изложбе.

Р. С.

-----------------------------------------------------------

Изложени и радови настали пре самоубиства

У музејује изложено и неколико радова из Меквинове последње, недовршене, колекције. Они су настали пре него што је дизајнер извршио самоубиство у фебруару 2010. године, неколико дана после смрти своје мајке. Имао је 40 година. Његова помоћница Сара Бартон сада води модну кућу која носи његово име.