Од конфузије до уметности

Од специјалног извештача
КАСЕЛ, новембра – У немачком граду Каселу, у музеју Фридерицијанум, у оквиру међународне мултимедијалне манифестације под називом "Упао сам као странац", представљен је и део изложбе овогодишњег Октобарског салона "Уметност, живот и пометња" одржаног у Београду од 29. септембра до 5. новембра. Овом приликом, премијерно је приказан и филм о Октобарском салону "Пометња, живот и уметност" Сташе Томића који је овај млади аутор остварио уз помоћ колега из атељеа "Варан", Марије Асановић (тон) и Александра Стојанова (монтажа).

Иако је те вечери било предвиђено да уз пројекцију филма екипа Културног центра Београда немачкој публици сажето представи Октобарски салон, од ове намере се одустало, јер је филм који је најпре приказан, рекао све. Смех у публици током педесетоминутне пројекције овог остварења, дугачак аплауз и многобројна питања која су потом упућена Сташи Томићу, изненадили су и самог аутора, који није очекивао овакве реакције углавном млађе немачке публике. Филм који се у свом наслову поиграо са оригиналним називом изложбе Октобарског салона, изменивши само редослед речи, приказује све оно што стоји иза оваквог обимног и захтевног пројекта. То су припреме простора, постављање радова, захтеви уметника упућени мајсторима који треба да поставе радове баш онако како је уметник то замислио... Уметници захтевни, мајстори стрпљиви... Или су бар тако у овом случају приказани. Филм обилује и смешним и драматичним сценама, као на пример када Милица Томић инсистира да сазна порекло метака од човека професионалца који пуца у контејнер за потребе њеног рада "Контејнер"...

– Нисам се унапред припремао за овај филм. Једноставно сам данас одлучио да га снимам и сутрадан кренуо са камером на сва места на којима се одвијао Октобарски салон. Нисам имао намеру да филм буде смешан, иако је изгледа тако испало. Ово јесте документарни филм, али не на начин на који су гледаоци навикли. Када се каже документарни филм, прво помислите да је то нешто страшно озбиљно. Реч је о потпуно истинитом филму и ја сам као аутор на неки начин активни учесник заједно са људима које снимам, каже Сташа Томић.

Филм није могао да буде завршен током трајања Октобарског салона и у Касел је стигао у последњи час. Планирано је да до краја године буде приказан у Београду и овом приликом га топло препоручујемо јер то је филм који ће бити занимљив и онима који не иду на изложбе, будући да, између осталог, нуди једну ширу слику о свима нама.

Вече пре приказивања филма о Октобарском салону, наступио је и Брацо Димитријевић са својим перформансом "Географија уметности" који је први пут извео 1975. године. Нацртао нам је две карте света на школској табли. На једној су била уписана места где расте уметност, а на другој места где расту кромпири. Те 1975. било је много мање места на којима расте уметност а много више оних где расту кромпири. "Испало би да уметност и кромпири нису исто, али по мени јесу, јер је кромпир биљка која не расте сама него се култивише и у томе учествује човек. Данас 2006. године, мапа нам показује да има много више места на којима постоји уметност, а много је мање кромпира. Превише уметности не значи неопходно пуно кромпира", закључује Брацо Димитријевић, који је такође засмејао публику.

Изложба "Упао сам као странац", коју је у музеју Фридерицијанум осмислио Рене Блок, селектор Октобарског салона и сада одлазећи директор Фридерицијанума, организована је тако да се из вечери у вече смењују презентације видео-радова, концерти, перформанси, панел-дискусије. Ова изложба је на неки начин ретроспектива Блоковог осмогодишњег ангажмана на челу Фридерицијанума, али и нека врста погледа унапред, с обзиром на то да је младим кустосима омогућено да се представе својим радионицама. Сваке вечери поставка, односно радови у неколико изложбених соба музеја су се мењали.