Нова ерупција „румунског Косова”

Од нашег дописника

Букурешт – У јеку економске кризе у Румунији, председник Трајан Басеску је преко ноћи узбуркао овдашњу политичку дебату избацивши на сцену сасвим споредну идеју о „неодложној” потреби административне реорганизације земље, која би, наводно, омогућила брже и ефикасније „извлачење” толико потребног новца из европских фондова. Уместо постојећег 41 округа („жудеца”), земља би била подељена на осам крупних развојно-административних јединица, које би се звале војводати или „велики окрузи”.

Најжешће су реаговале мађарске мањинске етничке странке и организације, а једна од њих (УДМР) налази се и у саставу владајуће коалиције. Према Басескуовом плану, који је прихватила њему блиска главна владајућа Демократсколиберална странка (ПДЛ), једна од будућих области (названа „централна”) обухватала би шест садашњих округа, од којих три округа (Ковасна, Харгита и Муреш) имају већинско мађарско живље (од 60 до 80 одсто).

Делови тих округа сачињавају такозвану Секујску земљу за коју се и у Бриселу званично тражи специјални третман. За та три округа мађарски сепаратистички настројени кругови већ годинама настоје да издејствују пуну аутономију.

Сада, новом административном реорганизацијом коју предлаже шеф државе, ти би се окрузи „разводнили” и Мађари би у новој области били у мањини. То би уништило њихове аутономашке претензије и сан о остварењу заветног циља – да се некако пониште одредбе Тријанонског мировног уговора из 1919. којим је Трансилванија била припојена Румунији.

Док је УДМР очекивано запретио да ће, ако се не одустане од Басескуовог плана, изаћи из владе, реакција званичне Будимпеште изашла је из уобичајених оквира.

„Пројекат административне реорганизације Румуније био би намерно и неприхватљиво мењање етничке карте”, изјавио је потпредседник мађарске владе Жолт Семјен. „За етничке Мађаре питање је живота и смрти да историјска регија Секујска земља и окрузи настањени етничким Мађарима остану сједињени. Румунија је преузела међународне обавезе да силом не мења етничку карту.”

Мађарски вицепремијер је чак јавно упоредио садашњу букурештанску владу са Чаушескуовим режимом који је својевремено укинуо мађарску аутономну област у Трансилванији, због чега је оштро реаговао румунски премијер Емил Бок.

„Питање административне реорганизације се, као и у свакој другој европској земљи, налази у ексклузивној надлежности румунске државе”, рекао је и Бок, док је румунско министарство иностраних послова позвало мађарског амбасадора у Букурешту где му је саопштено да „мешање у унутрашње ствари није допустиво”.

Али, амбасадор је истакао да је „интересовање Мађарске за територијалну реорганизацију нешто сасвим природно, пошто је реч о једној важној ствари за читаву мађарску заједницу”.

Етнички Мађари у Румунији су преко УДМР-а изашли још раније са својим предлогом за административно-територијалну реорганизацију земље. Они предлажу поделу на 16, 14, па и 12 области. С тим да „мађарски окрузи” остану у једној те истој административној јединици.

Радикалније политичко крило етничких Мађара – Мађарска грађанска странка – пак тражи да се у једну скупину уврсте још три округа (Сату Маре, Марамуреш и Бистрица Насауд) у којима се проценат мађарског живља креће од 20 до 30 одсто.

Тај се део Трансилваније некада звао „Партијум”. За разлику од Секујске земље, он излази на румунско-мађарску границу. Спајањем Партијума и Секујске земље обновила би се територија такозване Северне Трансилваније, која је Бечким диктатом из 1940. била одузета од Румуније.

Ово што се сада дешава назива се овде „новом ерупцијом румунског Косова”. У једном коментару објављеном у електронском издању дневника „Гандул” тврди се да „шуровање са иредентистима из УДМР-а води Румунију да крене путем распаднуте Југославије”.

Мађарски аутономаши из Трансилваније отворено говоре о потреби да имају своју владу, свој парламент, грб, заставу и буџет. Ако се њихови захтеви не удовоље они ће, како је изјавио председник УДМР-а Келемен Хунор, изаћи на улице. Појавиле су се и претње „грађанске непослушности”. „Ићи ћемо до краја...”

Румунска политичка опозиција упозорава на то да су председник Басеску и њему верна владајућа странка (ПДЛ), чији је рејтинг нагло опао због политике штедње и осиромашења народних маса, прибегли „распрострањивању националистичког вируса” који увек „пали”.

Лидер Националнолибералне странке Крин Антонеску иде дотле да тврди да се Басеску договорио са мађарским премијером Виктором Орбаном да се у Румунији изазове „националистичка бука” и да у њеним мутним водама Басескуове присталице победе на локалним и парламентарним изборима 2012.

Милан Петровић