Проблеми између муфтија нису једини проблем Санџака

Чим је екипа „Политике” започела интервју у кабинету амбасадора Турске у Београду, Али Риза Чолак је извадио исечак из новина са насловом „Зукорлић и Зилкић спремни на помирење” и рекао да су се после боравка делегације турске у Новом Пазару у јавности појавиле нетачне и конфузне информације.

Амбасадор је објаснио да мисија није била усмерена само на то да помири исламску заједницу већ да обави свеобухватне разговоре са свима у Санџаку и Београду. „Ова мисија је организована у веома отвореној и тесној координацији са властима у Србији. Идеја је била да сазнамо конкретне захтеве и потребе у Санџаку. Најважније је рећи да ми нисмо ни за ни против било које од политичких странака или других опција у Санџаку нити у Србији. Оквир ове мисије био је да све мора да се одвија у складу са законима у Србији”, казaoje амбасадор Чолак.

Да ли то значи да нећете мирити бошњачке верске лидере у Санџаку?

Исламска заједница је само један проблем, али тамо постоје многи други проблеми: економски и инфраструктурни. Први састанак је био код градоначелника Новог Пазара, на коме је присуствовало шест градоначелника, изузев челника из Рашке који је био спречен. Два сата су трајали разговори о потребама региона, шта за њих треба урадити, шта су им приоритети и које пројекте треба подржати. Ове недеље такође шаљемо и представника ТИКЕ (Турскa агенција за међународну сарадњу).

Реис Адем Зилкић је рекао да је делегација из Турске само слушала, питала и записивала и да ништа није рекла?

Не, није тачно да им нисмо пренели никакве поруке. Баш напротив. Наша порука је гласила да је смиривање страсти и напетости изузетно важно за овај регион, да они морају да поштују законе и прописе Србије, да је Санџак део Србије и да је мост пријатељства између Србије и Турске. А да су свеопшти односи између Србије и Турске за нас изузетно важни. Поновили смо да нисмо ни за ни против било које од страна, да се морају ујединити и решити своје проблеме и то што пре. Јер проблеми између муфтија, који су привукли највише пажње јавности, нису једини проблем региона. За Санџак су важни путеви, инфраструктура и ми смо на то скренули пажњу и представницима владе и локалних власти.

При томе власти у Србији касне са пројектима.

Што се тиче обавеза Србије врло је битно да се што пре изради студија изводљивости локалних путева који су народу у том региону најпотребнији: Нови Пазар – Сјеница и Нови Пазар–Тутин. Турска је спремна да почне са радовима, али се чека студија изводљивости. Такође, Турска је припремила донацију од 10 милиона евра за преуређење аеродрома Лађевци код Краљева у цивилни аеродром.

Постоји много изјава турских политичара које уносе велики шум у односе Србије и Турске. Познате су изјаве министра спољних послова Ахмета Давутоглуа, па чак и његова књига „Стратешка дубина”, која у Србији није преведена, носи османске идеје од којих Србија зазире.

Шта је османизам? Како ви схватате османизам?

Зар није логично да су то реминисценције на Отоманску империју од које су Срби имали много невоља.

Османско царство је трајало 600 година, на почетку је било ратовања да би се проширило и на крају га је било када се империја осипала. Али 350 година су све нације унутар империје заједно живеле. И није било у питању ропство под Турцима, нису то биле ни колоније већ провинције Османског царства. Они су били само народи унутар царства који су давали и свој допринос. На пример, Србија је изнедрила најуспешнијег великог везира, да споменемо да је шест султанија – мајки шесторице султана било из Србије.

Али Срби су имали свој национални идентитет и пре Отоманског царства.

Наравно. У доба сумрака царевине већ су широм Европе ојачали национални покрети за ослобођење. А када градите националну државу и национални идентитет, онда вам је потребан непријатељ. И избор логично пада на оног који влада. Тако је Турској додељена улога непријатеља око кога се градило национално јединство. Тај заједнички живот развио је и заједнички менталитет, тако да се наши народи добро разумеју.

А оно што је спорно у изјавама ваших политичара приписаћете „емотивности”.

Што се тиче емотивности турских политичара, поменули сте турског министра Давутоглуа, он ниједном није посетио Косово. Србију је посетио седам пута. Зато што смо свесни да је Србија кључ за мир и стабилност на Балкану.

Зашто сте толико заинтересовани за Санџак?

Верујте, зато што Влада Србије то тражи од нас, односно жели да се постарамо за регион који је пун проблема. Турска се не бори да доминира у овом региону. Све што ради, све њене поруке су врло добронамерне и отворене, оне долазе као пријатељски савет. Ми не подстичемо Владу Србије да уради свој део посла зато што је то у нашем интересу него зато што је важно да се ти пројекти што пре заврше ради економског развоја регије Санџак и ради стабилности Србије. Ако се ми не заузмемо, верујте, неће нико други.

Биљана Митриновић

-----------------------------------------------------------

Морали смо да признамо Косово

Претпостављам да сте свесни да осетљивост Србије произлази и због односа Турске према Косову и због страха Србије од даље дезинтеграције.

Морам да подвучем огромну разлику између ове две ствари. Проблем Косова се развио сам од себе, ми нисмо ништа са тим имали нити смо на то утицали. Једино смо признали Косово када је оно већ прогласило своју независност. А то смо морали да урадимо, јер имајте у виду да у Турској живи више Албанаца него на територији Косова. Требало би да вас забрине да нисмо признали, јер то не би био искрен гест. Када је Санџак у питању, наша порука у свим овим сусретима је била да је Санџак део Србије и да ће једино просперирати ако буде имао добре односе са Београдом. Представници обе исламске заједнице почели су да дају смирујуће изјаве, нешто је почело да се креће. Једноставно, свако мора да уради свој део посла.

Да ли је смирујућа и порука турског премијера Таипа Ердогана да је његовом победом победило и Сарајево?

Ја заиста не бих да коментаришем такву спонтану изјаву премијера. Нисам у позицији да знам његова осећања у датом тренутку, па не бих да то коментаришем. Али, пустите то. То је ствар изборне кампање и тренутног надахнућа. Спољна политика Турске је усмерена ка томе да успостави прстен мира, сарадње и добростања око наше земље према девизи Ататурка: Мир у кући, мир у свету.