Са болом у грудима у предизборну кампању

Хашки оптуженик Војислав Шешељ који од 10. новембра одбија да узима храну и лекове против високог притиска и астме које му доноси особље Притворске јединице Хашког трибунала ослабио је 11 килограма.

Како је јуче за "Политику" изјавио Драган Тодоровић, потпредседник СРС, лидер радикала "осећа пробадања у грудима које не може да дефинише", али и даље обавља своје обавезе председника СРС. Сваки дан у 18 сати јавља се у централу странке, а дао је и сагласност да буде носилац листе СРС на предстојећим парламентарним изборима и прихватио кандидатуру за народног посланика.

Шешељ је, како каже Тодоровић, пред конзулом Србије у Хагу, потписао и подршку листи СРС и овлашћење њему да може да поднесе изборни материјал Републичкој изборној комисији.

"Ми смо добили обрасце које је прописала Републичка изборна комисија. Наш посланик Игор Бечић је отишао за Хаг где се обратио нашем конзулу који је у петак сва четири папира однео др Војиславу Шешељу. Потписани папири су у суботу увече стигли у СРС", каже Тодоровић

Тодоровић је потврдио и да ће се изборна листа те странке на парламентарним изборима звати "Српска радикална странка – др Војислав Шешељ".

Иначе, оптужени би требало у среду да се појави на последњој статусној конференцији пред почетак суђења које је председавајући судија Алфонсо Ори заказао за 27. новембар ове године.

Како је пренела СЕНСА, статусна конференција ће се одржати "са Шешељем или без њега". Очекује се да лидер српских радикала ипак неће пропустити прилику да се из хашке суднице укључи у предизборну кампању у Србији, представљајући се као "жртва и мученик".

Тужилаштво је крајем прошле недеље затражило да Секретаријат суда провери да ли оптужени заиста штрајкује глађу и да га, уколико утврди да је то тачно, хитно подвргне медицинским испитивањима како би се установило да ли је способан да се сам заступа на предстојећем суђењу. Ако лекари закључе да Шешељ није способан за самосталну одбрану, тужилац ће тражити да му се одмах додели бранилац, јер се по њиховој оцени сам онеспособио са циљем "опструкције поступка".

Љ. Милисављевић

-----------------------------------------------------------

Анкета: Представници странака о случају "Шешељ"

Од подршке до ћутања

Поводом штрајка глађу Војислава Шешеља у притворској јединици Хашког трибунала у Схевенингену, који улази у једанаести дан, "Политика" је затражила коментар парламентарних странака на питање  да ли су оправдана четири захтева која је Шешељ поставио као услов да прекине свој радикални протест. У Демократској странци нису желели да коментаришу, док су у Г17 плус рекли да их не занима Војислав Шешељ и да немају времeна да се баве његовим захтевима.

Подсетимо, председник Српске радикалне странке, др Војислав Шешељ, како стоји на званичном сајту ове партије, има четири захтева: 1. укидање рестриктивних мера дискриминаторног карактера у погледу посете Јадранке Шешељ које су заведене на основу лажних сумњичења од стране тужилаштва Хашког трибунала. 2. Регистровање правних саветника др Војислава Шешеља и нормализовање услова за припрему одбране. 3. Достављање судских, тужиочевих, докумената искључиво на папиру и српском језику. 4. Хупер и Ошија (судски именовани браниоци) морају да се одстране из предмета др Војислава Шешеља и да се укине одлука о именовању бранилаца у приправности.

Срђан Срећковић, потпредседник Српског покрета обнове, коментаришући први захтев Шешеља, рекао је: "Без обзира на све политичко неслагање и чињеницу да нисмо никада нити ћемо икада сарађивати, са људског аспекта сваком оптуженику треба да буде омогућено да виђа своју породицу. С обзиром на то да смо ми, као странка, много пута били у тешкој ситуацији, чак и у смислу животне егзистенције председника странке и неких чланова, ми имамо разумевања за људску патњу и зато апелујемо на Хашки трибунал да Војиславу Шешељу омогући право на живот, јер то право никоме, без обзира на околности, не сме бити ускраћено". Остале Шешељеве захтеве Срећковић није коментарисао.

Жарко Обрадовић, потпредседник Социјалистичке партије Србије, каже да "у односу на две важне чињенице – однос Хашког трибунала према Слободану Милошевићу и погубност мера трибунала по Милошевића лично и ток самог процеса, као и да се Војислав Шешељ добровољно определио да оде у Хаг – логично је да треба изаћи у сусрет његовим захтевима".

Говорећи о првом захтеву, Обрадовић каже: "Подржавам апсолутно сваки захтев усмерен на укидање забране посета чланова породице и других људи који би желели да га посете, а које би он желео да прими". Други захтев Обрадовић такође апсолутно подржава, "јер је сасвим логично да га бране људи који су то спремни добровољно да раде, а не као наметнуту обавезу, и којима он верује". У вези са захтевом да му се документи предају у писаном облику, на српском, наш саговорник наводи: "Ако је то начин на који Шешељ може најбоље разумети оптужбе и у односу на то припремити своју одбрану – онда и тај захтев треба да буде испуњен. Поготово ако се зна колико новца Хашки трибунал троши и колике су им плате, па нема разлога да се не ангажује и додатни преводилац који би преводио на српски". "Против сам било каквих наметнутих бранилаца, који би по потреби, када се жели да се спречи оптужени да изнесе неке податке или доказе, ускакали у поступак".

Ђорђе Мамула, члан Главног одбора Демократске странке Србије, каже да не прати "у целини његово суђење": "Али знам да Шешељ има тим адвоката који ће, сигуран сам, покушавати да заштите његова права у складу са својим професионалним знањем и дужностима које имају као адвокати. Не знам каква су правила тог суда и правила кућног реда у притвору. Најбоље је да се професионално изјасне његови адвокати", објашњава Мамула.

Б. Ђ. Б.

-----------------------------------------------------------

Предлог резолуције СРС и СПС

Посланичке групе Српске радикалне странке и Социјалистичке партије Србије упутиле су Скупштини Србије Предлог резолуције о заштити основних људских права лидера радикала Војислава Шешеља.

Посланици две странке траже да парламент резолуцију донесе по хитном поступку, јер би, како се наводи, у супротном наступиле штетне последице по живот и здравље Војислава Шешеља који од 10. новембра у 18 сати штрајкује глађу у Хашком трибуналу. "Одбијање доношења ове резолуције по хитном поступку значило би саучествовање у одузимању права на живот и свих осталих људских права Шешељу, што би проузроковало далекосежне последице по Србију", навели су потписници предлога.

Резолуцијом би се Влада Србије и сви надлежни државни органи обавезали да "хитно предузму све мере којима се гарантује и обезбеђује да се у Међународном кривичном суду за бившу Југославију (МКСЈ) поштују неотуђива и међународним актима гарантована права Војислава Шешеља, спречи дискриминација и шиканирање, што су услови за његов прекид штрајка глађу".

Овим документом влади би се наложило "да преиспита и утврди стање ефективног уживања људских права држављана Србије у МКСЈ и о томе поднесе извештај парламенту у року од 15 дана од дана усвајања резолуције".

Од владе се тражи и да преиспита досадашње видове сарадње и предложи мере за трајну заштиту гарантованих и заштићених права свих оптужених Срба пред МКСЈ.

У предлогу резолуције се констатује да је Војислав Шешељ од 23. фебруара 2003. године у притворској јединици УН у Схевенингену, "где је приступио последњем средству одбране својих гарантованих и заштићених права ступајући у штрајк глађу".

Он је том приликом испоставио захтеве до чијег ће испуњења, без обзира на последице по своје здравље, истрајати у штрајку, наведено је.

То су захтеви да се укину рестриктивне мере дискриминаторског карактера у погледу посета супруге, да се региструју сви правни саветници и нормализују услови за припрему одбране, као и да се сви тужиочеви документи достављају искључиво на папиру и на српском језику.