Уторак, 28.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Центар за хипертензију КЦС званично – европски

Центар за хипертензију КЦС званично – европски
Лек за притисак се одређује помоћу модерне технологије (Фото Д. Јевремовић)

Центар за хипертензију Клиничког центра Србије, једини у Србији, недавно је и званично европска установа, јер је добио статус европског центра за хипертензију. Ову добру вест са Европског конгреса хипертензије, управо завршеног у Милану, у Београд је донела начелница центра доцент др Весна Стојанов.

– Ушли смо у групу од 120 европских центара, јер смо испунили све услове. У београдском Центру за хипертензију КЦС, у лечењу високог крвног притиска стриктно се придржавамо европских протокола. Испуњен је и услов у погледу потребне опреме и кадра, за шта смо имали подршку руководства Клиничког центра и директора, доцента Ђорђа Бајеца – каже за „Политику” докторка Стојанов.

Да би стекао звање европског Центар за хипертензију мора да буде мултидисцилинаран, па поред кардиолога, пацијента обавезно прегледа још седам специјалиста: нефролог, ендокринолог, офталмолога, неуролог, психијатар, васкуларни хирург и специјалиста исхране.

– Само за прва три месеца кроз центар је прошло око 3.000 пацијената, јер је хипертензија наш највећи здравствени проблем. Овде долазе они који имају тежи облик хипертензије, где су вредности крвног притиска нерегулисане и поред употребе два или три лека. Прегледи су бесплатни, али је неопходно имати упут специјалисте интерне медицине из дома здравља – објашњава др Весна Стојанов.

Иначе, по последњим препорукама, за лечење хипертензије неопходан је индивидуалан приступ у избору лекова.

– Не постоји универзални лек за висок притисак, зато је важно да сваки пацијент има своју комбинацију медикамената, коју му је одредио лекар специјалиста. Сада је све чешће у употреби фиксна комбинација лекова, где су у једној таблети садржана три или два препарата. Прави лек одређујемо уз помоћ специјалног апарата – објашњава др Весна Стојанов.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.