Поново јуриш на друштвене факултете

На факултетима и високим школама, јуче је, од раних јутарњих сати, била неописива гужва. Некадашњи средњошколци, будући бруцоши, стрпљиво су чекали у редовима како би предали пријаву и документа потребна за упис на жељену високошколску установу. Судећи према броју пријава, интересовање младих је исто као и ранијих година – јуриш је на друштвене факултете, а пре свега на економију и право.

Испред београдског Правног факултета углавном су седели нестрпљиви родитељи, чекајући да будући правници заврше пријављивање у чувеној „петици”. Драгиша Потић, шеф Центра за издаваштво и информисање, каже да је судећи према броју пријава, а било их је јуче – 761, интересовање младих на нивоу прошле године. Документа примају четири службеника, а пошто се пријаве, кандидати добијају распоред полагања. Читамо – Милена Коцољевац, број 901, полагаће пријемни у 11 часова у амфитеатру „Тома Живановић”.

– Провера знања ће бити у девет учионица и амфитеатара, од осам, 11, 14 и 17 часова, а у једној просторији ће бити од 80 до 300 кандидата. Полажу се три предмета. Будућим бруцошима треба рећи и да смо смањили школарину, она је 85.000 динара, колико је била и 2008. године и укључује све уџбенике и полагање сваког испита три пута – каже Потић.

У реду затичемо три девојке – Милица и Марија предају документа, а прати их заједничка другарица. Кажу да се не боје пријемног испита, јер није тежак, а и спремале су га месец дана. У књижицама имају све петице, а завршиле су Медицинску школу. Много су вагале и на крају, уз подршку родитеља, уместо за медицину, одлучиле су се за право.

Велика гужва била је јуче испред Високе пословне школе у Београду, која је по броју пријављених ђака до сада била убедљиво најпожељнија високошколска установа у Србији. Заузети су били сви кафићи и пекаре у околини, а у приземљу школе тешко се пробијало до шалтера.

Милош Ђуровић, шеф обезбеђења школе, каже да је први дан увек највећа навала, да је слично као и лане и да документа могу да се предају до петка у 14 часова.

– Све протиче у реду, студенти су дисциплиновани, а карактеристика наше школе је што су за индекс заинтересовани и старији. Ево, баш је била једна наша студенткиња довела мајку да се и она упише – каже Ђуровић.

Јелена и Ивана су из Новог Београда, наглашавају. Једна је завршила Правно-биротехничку, друга Економску школу.

– Чуле смо од претходних генерација да је Економски факултет тежак, па смо се определиле за ову школу. Школарина је 70.000 динара, а ми се надамо да ћемо упасти на буџет – говоре у глас.

На питање колико су се спремале, оне стидљиво одговарају „да ће сад да почну”, јер пријемни (који је у понедељак) није тежак.

У нашем јучерашњем мини-обиласку високошколских установа, приметили смо да је најмања гужва била испред Технолошко-металуршког и Машинског факултета. Овде су са документима у рукама били углавном момци, али смо испред једног шалтера на „Машинцу” затекли и неколико девојака.

Богдан, Емилија и Пера су из исте школе – Гимназије из Обреновца, а у књижицама су им четворке и петице. И они се надају да ће се школовати о трошку буџета Србије. Емилија каже да се спремала месец дана, да воли математику и да је гледала на којем факултету се полаже овај предмет.

Емилију, као и све који ће ова три дана конкурисати за бруцошки индекс, од понедељка очекује провера знања стеченог током средњошколског образовања и трајаће три дана. Иако се званичне ранг листе очекују крајем идуће недеље, захваљујући модерној технологији, кандидати ће на многим факултетима и школама сазнати резултате истога дана када буду полагали пријемни испит, само у вечерњим часовима. Упис нове генерације бруцоша мора бити завршен до 18. јула.

Сандра Гуцијан

--------------------------------------------------------------------------------

Обрадовић:Ако се не смање школарине – шаљемо инспекцију

Министар просвете и науке Србије Жарко Обрадовић позвао је јуче декане и директоре факултета и високих школа који су повећали школарине да врате старе цене студирања и најавио, уколико то не учине, упућивање инспекције.

Од 80 факултета државних универзитета у Србији, девет њих је повећало цену школарине, а од 37 високих школа струковних студија, то су учиниле четири, рекао је Обрадовић за РТС.

Обрадовић је истакао да одлуке о повећању школарина нису донете у складу са законом и да би, иако је то поскупљење у тим установама мало, због економске кризе, оне требало да врате старе цене студирања.

Министар је објаснио да је планирано да ове године за материјалне трошкове факултета буде издвојено 350 милиона динара више, односно изнад милијарду и 14 милиона динара, а да је уз то, повећан и број студената на различитим нивоима које ће држава финансирати.

Обрадовић је навео да је један факултет већ вратио цене школарине и најавио разговоре са осталим факултетима, јер они морају, ипак, уважити материјалне могућности студената, односно њихових родитеља.

Танјуг