Скупи динарски квадрати

Када би неки грађанин отишао у банку да тражи „онај” динарски стамбени кредит за који не треба никакво учешће и за који се залаже гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић вероватно би се суочио са зачуђеним погледима службеника. И изашао би из банке необављеног посла. Јер, такви кредити код нас не постоје и нема назнака када би банке могле да их понуде.

Гувернер централне банке је, иначе, и после још једног састанка са представницима банака и државних органа задужених за грађевинарство остао при свом ставу да баш овакви кредити убудуће треба да имају приоритет, јер су мање ризични за грађане и финансијску стабилност земље, а да они индексирани у еврима могу да се одобравају само с учешћем од петине вредности купљене некретнине.

По њему, иако је домаћа динарска штедња само два одсто укупне штедње грађанства, могу се наћи и други, дугорочни извори финансирања за динарске кредите као што су динарске државне обвезнице које се, осим на домаћем тржишту, могу емитовати и на међународном. По уверењу гувернера Шошкића, страни инвеститори могу да прихвате валутни ризик које оне собом носе.

Цена оваквог кредита је, свакако, најбитнија. Гувернер је изричит да динарски стамбени кредити могу бити индексирани за референтну каматну стопу или за потрошачке цене. Сви они које је дугогодишња криза у Србији и те како економски описменила из првог погледа на податке о кретању референтне каматне стопе, као и на податке о инфлацији, могу да закључе да је такав кредит знатно скупљи него онај везан за евре. Чак и када се узме у обзир такозвани валутни ризик, односно чињеница да сви показатељи указују да домаћа валута има много више услова да слаби него да јача.

Камата на стамбене кредите у еврима сада се креће између четири и шест одсто годишње. С друге стране референтна каматна стопа НБС тренутно је 12 одсто, док је пре годину дана била осам одсто. Поређења ради инфлација је прошле године била 10,3 одсто, а у 2009. години 6,6 одсто. Домаћа економска јавност је мање-више сагласна да ће и овогодишња бити око десет одсто.

Због свега овога камату на динарске стамбене кредите треба тражити између поменутих цифри, што значи на нивоу од 10-12 одсто. Плус банкарска маржа.

Фолксбанка је, на пример, у понуди имала динарске кредите, али на максимални рок отплате од пет година, са каматом која је ишла у распону од 14,45 до 14,95 одсто. Кредити који су реализовани, кажу, веома су ретки и ради се о веома малим износима.

Ненад Лучић, експерт за развој производа Фолксбанке каже да постоји неколико препрека за стамбене кредите у динарима.

– Пошто су износи ових кредита већи, у комбинацији са вишим номиналним каматним стопама, није могуће тренутно пласирати овакве кредите. На дужи рок, 20 до 30 година,тешко је предвидети вредност валуте, односно у садашњим околностима немогуће је направити поуздану пројекцију таквог кредита, првенствено због нестабилности домаће валуте, недоступности таквих линија за пословне банке– кажеЛучић.

Заменик председника Извршног одбора Рајфајзен банке Зоран Петровић каже да је једна од битних претпоставки за стамбено кредитирање у динарима остварење дугорочно ниске, стабилне стопе инфлације.

– То би на дуги рок помогло да се врати поверење у локалну валуту и да се динар више користи и као валута у којој се штеди и валута у којој финансијске институције издају дугорочне дужничке инструменте. Тиме би се креирала квалитетнија ликвидна позиција банака у динарима и створили предуслови за стамбено кредитирање у динарима. До тада, могуће је да ћемо ту и тамо и видети понеку понуду за стамбено кредитирање у динарима, али у занемарљивом обиму, са ценама на нивоу динарске међубанкарске каматне стопе плус маржа.

И Мирослав Ребић, члан Извршног одбора „Сосијете женерал” банке сматра да уовом тренутку није реално очекивати стамбене кредите без валутне клаузуле,јер не постоје динарски извори на тако дуги рок.

– Чак и када би банке понудилестамбене кредите у динарима, имајући у виду висину референтне камате НБС, камата на те позајмице не би могла да буде нижа од 16-17 одсто. Наша банка сада даје динарске кредите са рочношћудо 60 месеци по фиксној камати од 19,5 одсто, као и променљивојстопи у висини од17,9 одсто. С друге стране,у нашој банци каматна стопа на стамбене кредите са валутном клаузулом креће се почевод шестомесечни еурибор плус 3,95 одсто – каже Ребић додајући да иако подржавају динаризацију да се јошнису стекли услови за дугорочно стамбено кредитирање у динарима, како због самих извора финансирања тако и због кредитне способности грађана да узимају дугорочне кредите сависоким каматама.

По њему, прибављање динарана међународном тржишту, емисијом динарских обвезница у иностранству јесте могућност али за то се јошнису стекли услови.

Јована Рабреновић