Услуга на нивоу

Има разних таксиста. Неки мудро ћуте и само возе. Други су распричани познаваоци политичке сцене, eксперти за шверц оружја, инсајдери у завереничким групама, стручњаци за прераду биља, а није им страна ни операција на отвореном срцу. И муштерије се разликују. Неко загризе мамац, падне у ватру, расприча се и не зауставља све док не стигне до одредишта. Други "држе воду у устима", прелиставају документа и повремено дижу поглед да виде где се тачно налазе. Има закерала, пробирача, насртљиваца. Невероватно, има и оних који се пожале ако нису задовољни вожњом, као на пример две младе Београђанке које су недавно зауставиле такси код Вуковог споменика. Ауто нов и чист, "опел" металик, "Беотаксијев". Једна од њих улази прва, смешта се на задње седиштe, док друга закорачује левом ногом и тек треба да седне. Грешка у корацима! Такси је већ кренуо не сачекавши је. Девојка посрће, а тело се премишља хоће ли превагнути на улицу, или у возило. Избезумљена суграђанка довикује да би она да уђе, ако је могуће. "Нисам те видео", било је објашњење.

Сад су обе унутра и, као да се ништа није догодило, ауто креће и таксиста пита за адресу. Добро је, зна где је то, али да ли то једносмерна улица? Очекује одговор од клијенткиња. Непријатна тишина. Она која се прва сместила каже да не зна, не познаје баш тај део града. Таксиста је упоран. Да није, ипак, двосмерна? Који ли је најбољи прилаз? Да ли да скрене лево, или десно? Њена другарица, која је замало остала без ноге, не може да се суздржи: "Ви сте таксиста, ваљда би требало да знате?" Возач нагло кочи и бесно се окреће: "Па шта ако сам таксиста? Морам да знам напамет сваку улицу у граду?" Увређена част, као пробуђена звер, мора да истера своје. Таксиста излази и истерује их. Девојке не могу да верују шта им се догађа, али излазе из аута. Рмпалија прилази нежној плавуши са којом је дошао у конфликт и опали јој шамар. Њена сапутница се брзо сналази и шутира помахниталог таксисту шпицастим чизмама у међуножје. Док су се оне освешћивале, грубијан се већ прибрао, ушао у такси и нестао.

Згрожене и у неверици, суграђанке су и даље стајале насред улице. Шта сад? Коме да се пожале? Полицији, да, брзо до прве станице. Пријављују таксисту. Као да су се договарале, једна је запамтила регистарски број, друга број возила. Смирују се, задовољне што су из сукоба изашле неоштећене меморије. Подаци могу бити корисни, мада… У "Беотаксију" тврде да дотични таксиста није "њихов". А полицајци? Рекоше им да се не надају превише. Њима се обраћају несрећници које замало нису убили хладним оружјем, док су оне дошле због једног шамара...