Чај лети – па нисам болестан

Чај није омиљени напитак у Србији ни усред сезоне грипа, а камоли на 30 и више степени, али се ова навика мења. Хладни чај је право пиће за лето – каже Бранка Стаменковић, дипломирани инжењер пољопривреде и стручњак за егзотичне чајеве из свих крајева света.

Како се последњих година посветила изучавању и набавци чајева за своју радњу у Београду, Бранка Стаменковић примећује да Србија још увек заостаје за другим земљама по количини попијеног топлог напитка, али да време чаја у Србији тек долази.

– Све више људи путује и усваја нове навике у храни и пићу. А та навика стара је хиљадама година.

Она управо путовањима суграђана у Тунис објашњава зашто су чајеви са цветом јасмина најтраженији у Београду.

– Наши људи су вероватно пробали то пиће на северу Африке и код мене купују чај од јасмина јер их подсећа на боравак тамо.

Али није тајна да откако су кренуле врућине, све мање људи купује њене егзотичне чајеве из Кине, Јапана, Бразила, Индије, Африке и са Цејлона. За разлику од кафе која се пије у свако доба године или дана, чај у нашој култури предвиђен је само за загревање после гацања по снегу.

– То је штета јер је чај много здравији. Кофеин из чаја нема исто дејство као онај из кафе: први иде у мишиће, полако улази у организам и дуго се задржава, други одмах удара у главу, али краткорочно.

Бранка Стаменковић каже да у Кини и Јапану и у јулу и августу пију топле чајеве и да је то сасвим уобичајено. Ипак, како на Западу ипак има много оних који кажу „да не могу да пију чај по овој врућини”, исти напитак, само расхлађен, право је освежење за претопле летње дане. Само што расхлађени чај или ајс-ти није обојено пиће са шећером из пластичне флашице као што се обично мисли.

– Прво треба припремити чај на уобичајени начин, а онда врео напитак усути у бокал са ледом. Најбољи хладни чајеви су зелени, бели, црни и ројбуш.

Хладни чај је измислио један енглески продавац чајева на сајму хране у Сент Луису 1904. Како је била жега и оморина и како нико није хтео ни да приђе његовом штанду са топлим напицима, он је набавио лед и почео да расхлађује своја пића. Упалило је. Рођено је омиљено освежење.

– Врста хладног чаја је постојала и раније, у 19. веку, када се пунч правио између осталог и са мало чаја.

Бранка Стаменковић каже да чајеви нису лек, већ напитак за уживање и опуштање и да су домаћи чајеви од нане, камилице, коприве, бруснице и жалфије подједнако добри као и врсте са поља у Азији. Ипак, неке егзотичне сорте су јако добре и штета је што их нема код нас – додаје наша саговорница.

Ј. С.

-----------------------------------------------------------

Мед право на лед

За прављење хладне варијанте потребно је да чај буде мало јачи, односно да се стави мало више грама цветова. Бокал до половине треба испунити ледом, а онда посути врео чај. По потреби може се засладити смеђим шећером или медом, и то стављеним право на лед. Уз то се додаје још и мало комадића  нане, босиљка или малине.