Четвртак, 18.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Загреб под „присмотром” све до уласка у ЕУ

Загреб под „присмотром” све до уласка у ЕУ
Иво Јосиповић и Жозе Мануел Барозо Фото Фонет

Брисел – Шефови држава или влада Европске уније затражили су јуче у Бриселу да се окончају технички преговори и да се да зелено светло за улазак Хрватске у ЕУ као 28. чланице, вероватно у јулу 2013, преноси Бета. Како се наводи у закључцима заседања, лидери ЕУ „позивају на довршетак преговора о чланству с Хрватском до краја јуна 2011”, на темељу оцена Европске комисије, „с циљем да се уговор о чланству потпише пре краја године”. Такође су истакли да приближавање Хрватске чланству у ЕУ „даје нови замах европској перспективи западног Балкана”.

У закључцима сусрета на врху ЕУ наглашава се нужност да Хрватска, друга држава бивше Југославије након Словеније која ће ући у ЕУ, настави са „реформама, посебно у области правосуђа и темељних права”. Зато ће Хрватска бити под „специфичним надзором”, односно како је то раније објаснио европски комесар за проширење Штефан Филе, сваких шест месеци провераваће се како она спроводи преузете обавезе.

Хрватска је прва земља у поступку проширивања којој ЕУ на крају преговора није јасно предочила и датум уласка у чланство, а чије ће даље реформе дотад бити и под посебном „присмотром”. То је последица донедавног снажног подозрења неких чланица ЕУ у потпуну спремност Хрватске за чланство у Унији, али и увођење новог метода надзора до самог уласка у чланство и за све остале државе западног Балкана.

Одлука да се уведе посебан надзорни механизам за Хрватску, а потом и сваког будућег кандидата за чланство, уклапа се и у већински став европске двадесетседморице да, после чланства Хрватске, за неко време процес проширивања мора остати „по страни”, јер се ЕУ мора преустројити и економски, а вероватно и донекле политички, да би се спречиле нове кризе попут ситуације с Грчком и још неким чланицама „зоне евра”.

Што значи да се убудуће онемогући да по политичкој демократији и поготово економски и финансијске нестабилне земље дођу до прага ЕУ. Сматра се такође, рекли су агенцији Бета европски дипломатски извори, да јавност и већина политичких снага у многим чланицама ЕУ, посебно у Немачкој, Холандији, Данској, тек треба да буду уверене у потребу и корист пријема нових чланица с обзиром на кризу и још увек постојећу, иако скоро закочену, перспективу уласка и Турске у чланство ЕУ.

„Посебан надзор” за потпуно спровођење реформи у Хрватској захтевале су Француска, Немачка, Британија и Холандија, а Лондон и Хаг су тражили строгу контролу и проверу на темељу чега би, ако се процени да је напредак слаб, могло да се тражи и одлагање пријема Хрватске у чланство. Европски партнери су се коначно сагласили да је довољна једна општа формула о надзору којом се наводи да ће бити предузет „прикладан одговор” ако би Хрватска посустала у реформама.

Надзор до самог уласка у чланство ће се, према европским дипломатама, нарочито тицати оних сектора реформи на којима Хрватска има највећих проблема, као што су правосуђе, дакле владавина закона, борба против корупције и организованог криминала, темељна људска права, слободна конкуренција, али и скупа и социјално јако осетљива реструктурација бродоградилишта.

После потписивања приступног уговора, што се очекује средином децембра, у Хрватској ће бити организован референдум о уласку у ЕУ, а потом ће свих 27 земаља чланица Уније морати да се изјасне или гласањем у парламенту или на референдуму да ли то прихватају. Хрватска је с ЕУ 2005. године почела преговоре о 35 поглавља нужних реформи.

-----------------------------------------------------------

Корак ка ЕУ

Лидери ЕУ су јуче поздравили недавно хапшење и изручење Хашком трибуналу оптуженог Ратка Младића и нагласили да је „Србија тиме учинила нови корак ка Европској унији”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.