Манекени „вијагре”

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Било је то првокласна храна за таблоиде која је обезбеђена из извора из којег „жута штампа” сасвим ретко, готово никад, не захвата: магазина ААРП (Америчка асоцијација пензионисаних лица), који је додуше, са скоро 24 милиона примерака, најтиражнија публикација у САД.

Пажњу таблоида и истоврсних интернет сајтова привукао је интервју са једном личношћу која званично није пензионер, али по својим годинама (66) то свакако може да буде. Саговорник је био глумац Мајкл Даглас, а „бомба” у његовом разговору са уредником месечника за америчке сениоре била је реч коју је (не)очекивано поменуо – „вијагра”.

„Мајкл Даглас узима вијагру, цијалис, да задовољи супругу Кетрин Зиту Џонс, од њега млађу 25 година”, завриштао је потом наслов у њујоршком „Дејли њузу”. Сензацију није пропустио ни лондонски „Дејли мејл”: „Мајкл Даглас открива тајне своје спаваће собе: Морам да узимам вијагру”, гласила је сензација такође на првој страни. Није одолео ни „Хафингтон пост”, респектабилни информативни портал који је сестринска публикација „Њусвика”. „Мајкл Даглас: Хвала богу за вијагру”, поручивао је тамошњи наслов.

Нема везе што Мајкл Даглас није баш употребио исту комбинацију речи, па ни признао да му је магична „плава пилула” баш неопходна у браку са заносном (и заиста четврт века млађом) колегиницом. Између осталог и зато што је последњих неколико година имао и важнијих брига од доказивања у брачном кревету: рак у грлу, кога се, како се тврди, успешно решио.

Али славни глумац јесте рекао следеће, говорећи о (другој) супрузи са којом се венчао 2000, и са којом има двоје деце. „Хвала богу да јој се свиђају старији типови, а сем тога последњих неколико година донеле су нека чудотворна побољшања, вијагру и цијалис – која свима могу да помогну да се осећају млађим.”

Затим је говорио о породици, радостима очинства и сличном, али све је то засењено поменом „вијагре”. То је чувени лек фармацеутске компаније „Фајзер” поново винуло у врхове публицитета, што је њеном произвођачу више него добродошло.

Мајкл Даглас се, наиме, својом изјавом сврстао у „манекене вијагре”, у друштво од њега и прилично старијих ветерана, попут легендарног издавача „Плејбоја” Хјуа Хефнера (85), који је до пре неки дан био званичном верен са 25-годишњом „зечицом”. Пре њих, на самом почетку „феномена вијагре”, у овој улози је био данас већ заборављени сенатор и 1996. неуспели председнички кандидат Боб Дол. И, наравно, велика војска оних чије имена ништа не значе.

Али овај познатом глумцу не баш добродошао „инцидент” скренуо је пажњу и на чињеницу да је „медени месец” Американаца са „вијагром” већ прошао и да она ипак није испунила она очекивања која су пратила њену феноменалну премијеру 1998, када је, уз фаму „пилуле вечне младости”, веома брзо постала најпродаванији лек у историји фармацеутске индустрије.

Последње статистике из овог еснафа показују да интересовање за пилулу опада, упркос томе што се животни век Американаца (и не само њих) продужава. У прошлог години, промет „вијагре” смањен је за седам одсто, а „левитре”, лека са истим учинком, чак за 18 процената. Пре тога, годишњи раст је био на минималан један одсто.

Годишња продаја (глобална) и даље је на импресивном нивоу од око пет милијарди долара, али томе више доприносе они радознали него искусни. Према медицинским статистикама, 50 одсто оних који су добили први рецепт, не долазе по други.

То, како објашњавају и лекари и психолози, не значи да пилула не делује: она и даље онима „који не могу” омогућава „да могу”, па је једини закључак који се намеће онај да секс није решење за све животне проблеме.

То затим значи и да афродизијак није и универзални лек: једна је ствар побољшати доток крви у важан орган чија је главна функција са становишта природе – да се гени пренесу даље – код оних који код лекара одлазе по рецепт за „вијагру” углавном већ испуњена, а имати здраву везу са партнерком нешто сасвим друго.

Није се обистинило ни предвиђање познатог америчког демографа из 2000. који је најавио рађање „вијагра генерације”. Популационе статистике Америке показују да стопа очинстава код старијих мушкараца, одувек скромна, није промењена откако се на тржишту појавила „вијагра”. Чак је и опала: са 0,3 новорођенчади на 1.000 мушкараца старијих од 55 година из деведесетих, 2006 је прво опала на 0,2, а онда 2007. и 2008. незнатно порасла на 0,4 – колика је била и почетком осамдесетих, када је о пилули попут „вијагре” само маштано.

Понегде се помиње да је опадање популарности ове медицине резултат и њене скупоће – између 12 и 15 долара за једну пилулу – и чињенице да по њу ипак мора да се иде код доктора (мада се рецепт може добити и „онлајн”). „Еректилну нефункционалност” мало овдашњих кућа здравственог осигурања признаје као болест, па се тако трошкови за лек не надокнађују. „Вијагра” и њој слични се зато сврставају у категорију „рекреативних”.

То је, додуше, бар у мушким главама, и даље најпожељнија рекреација, али очигледно је да већина сениора проблеме са циркулацијом има и у за живот и опште здравље важнијим органима.

Веће бриге од тренутног пада промета има и „Фајзер”. Поред тога што су му део тржишта узели „цијалис” и „левитра”, велика претња је што догодине истиче патент за „плаву пилулу”, после чега ће сигурно уследити поплава јефтиних реплика исте формуле. Под условом да суд одбаци представку „Фајзера” који неким правним акробацијама сада доказује да његов монопол треба да буде продужен све до 2019. У противном, уместо да се диже, профит ће наставити да пада.