Са врха Момачке спусти се у Девојачку

Скупштина града усвојила је овог месеца иницијативу ЛДП-а, подржану са више од 10.000 потписа суграђана, да плато испред Дома омладине понесе име по Милану Младеновићу. Тиме је одата дужна почаст фронтмену ЕКВ-а, не случајно баш месту које је деценијама било синоним за урбану културу и рокенрол.

Будући да је по вођи једног од највећих бендова бивше Југе, преминулог 1994. од рака панкреаса, десет година после смрти названа и једна улица у Земун-пољу, додељивањем истог имена простору у Дечанској дошло је до још једног „дуплирања” у београдској топографији.

Како објашњава Слободан Станимировић, председник градске комисије за споменике и називе тргова и улица, Миланов плато неће бити адреса: на мапи града, то место ће се и даље водити као Дечанска 22. Исто као што се пошиљке за становникеЧкаљиног сокачета (иза канадске амбасаде) и даље адресирају (и стижу) на Кнеза Милоша.

Прича о дублетима на мапи Београда нити је почела, а вероватно се неће ни завршити примером „Дечака из воде”. У попису имена улица постоји 88 парова истих назива и осам „трилинга”. Томе треба додати и девет „варијација на исту тему”, када су улице назване другачијим именима истих историјских личности – попут Булевара деспота Стефана и Улице Високог Стевана – или су истим именом називане различите просторне целине – Булевар и Улица војводе Бојовића. Ови подаци односе се само на десет градских општина које су под надлежношћу градске комисије за споменике и називе тргова и улица. С обзиром на то да локалне самоуправе у Гроцкој, Лазаревцу, Младеновцу, Обреновцу, Сопоту, Барајеву и Сурчину самостално одлучују у овој области – јасно је колико то увећава могућност удвајања или триплирања.

Табле – двојнике најлакше је наћи у старом делу Београда и Земуну. Како објашњава Станимировић, то је последица околности да је насеље под Гардошем дуго било аутономна целина. Када је прешло под скуте Старог двора – иако многи Земунци радо певуше обраду стиха Светлане Р. (38) „Знам за један град, поред је Београд” – преовладало је мишљење да би преименовање улица створило хаос, па се одустало од тога.

Комисија је, подсећа Станимировић, сагласна са ставом градоначелника, да улицама које имају трајни, а не катастарскиназив (попут „први део”, „први прилаз” и слично) неће бити мењана имена. То значи да сви дупликати и варијације остају, с тим да је могућ уступак, уколико то захтева велики број житеља неког дела града.

– Ако поштанске пошиљке не стижу где су упућене, већ у истоимену улицу на другом крају града, или ако Хитна помоћ и ватрогасци греше долазећи на интервенције, грађани могу да поднесу комисији петицију да се промени назив – прецизира Станимировић и истиче да таквих иницијатива досад није било.

Тешко је да се процени колико је таквих улица, делова и прилаза који чекају „крштење”. Уврежено је мишљење да се житељи тих локација, када „добију адресе”, суочавају са чекањем у редовима за промену докумената. Чак и када се изборе са папирологијом, не значи да ће све тећи као по лоју: када су својевремено именовани краци Вукасовићеве улице, тамошњи грађани месецима нису добијали рачуне за кабловску телевизију, јер их је оператер слао на катастарску адресу. Али, има и супротних примера.

– Када је Улица Баје Пивљанина други део преименована у Улицу Славка Ћурувије, њени житељи су истицали како таксисти коначно не греше кад им долазе на позив. А замислите тек како је у Жаркову, где постоји Водоводска улица која има 27 делова – објашњава Станимировић.

Највећи број нових назива биће узет из „резервног фонда” комисије, у којем тренутно постоји 250 имена. На своје место у јавном простору још чекају краљ Александар Карађорђевић, Милева Марић-Ајнштајн, Луј Барту, али и Коча Поповић и Пеко Дапчевић...

Неко би рекао да је срамота да жена српског зета Ајнштајна нема ни сокаче, а Џорџ Вашингтон има онолику саобраћајницу. Станимировић подсећа да и друге метрополе „кумују” улицама не само по личностима из националне историје, већ и по светски значајним именима из политике, уметности, науке, спорта... Па тако и Београд има улице назване по џез гитаристи Ђангу Рајнхарту, списатељици Ребеки Вест, „мали Рашмор” од три америчка председника...

Ако је за утеху поборницима уличног патриотизма, средином јула ће се пред комисијом наћи имена наших значајних спортиста, освајача светских и олимпијских медаља.

– Реч је о иницијативи коју остварујемо у сарадњи са Олимпијским комитетом Србије. План је да сви спортски савези који су чланови ОКС-а доставе предлоге знаменитих такмичара, које ће потом разматрати комисија. Они ће бити увршћени у резервни фонд јер је идеја да сви наши заслужни спортисти добију улице у Београду – закључује Станимировић.

Престоничке улице нису називане само по личностима. Житељи Звездаре живе у „занатским” саобраћајницама као што су Коледарска, Млинарска, Пастирска, Кланичка стара, Бојаџинска, Сарачка... У овом делу града, надомак Моцартове, постоји и Улица „Чаробне фруле”, али и ћоше идеално да се на њему закаже рандеву – угао Момачке и Девојачке. И да се крене „на освежење” – пут улица Ладне воде и Кисела вода.

Димитрије Буквић

----------------------------------------------------------

Кад Флавијеве легије марширају

Вишњица може да се похвали Улицом дрварске чесме и Четврте Флавијеве легије, док Кумодраж, чини се, предњачи по „пољопривредним” називима: Орахова, Јабукова, Багремова, Кукурузова, Житна... Ово вождовачко насеље има и улице Малена, Сокаче, Поток, Пољане, Доња и Горња. Занимљива је и топографија Сремчице са улицама Сеоских задруга, Старих воденичара, Вештих плетиља, Златних везиља, Жуте дуње, Белих вила... Истиче се и земунско насеље Алтина, где су улице назване по Симону Боливару, Дијегу Ривери, Акири Куросави, Алфреду Нобелу, Џесију Овенсу, Емилу Затопеку, Абебеу Бикили, Бертранду Раселу, Мартину Лутеру Кингу... ----------------------------------------------------------

Првом српском урбанисти

– улица са једним кућним бројем

Давање имена улицама по знаменитим личностима чини се са намером да се тим особама укаже пијетет. А шта се дешава када се из најбоље намере изроди супротно, сведочи пример Емилијана Јосимовића (1823–1897), првог српског урбанисте. Он је, творац првог урбанистичког плана Београда, са улицама које се секу под правим углом. По том нацрту направљено је језгро престонице – потез дуж Кнез Михаилове са околним улицама. Иако је Јосимовић таквим планом осавременио главни град и уклонио са њега жиг турске касабе, Београд му се у најмању руку није адекватно одужио. Добио је уличицу близу Француске улице у којој постоји само један кућни број. А и то именовање догодило се тек 1967. године.

----------------------------------------------------------

Најчешћа имена улица и насеља у којима се налазе

Београдска (центар, Земун, Мали Мокри Луг)

Виноградска (Нови Београд, Кумодраж, Мали Мокри Луг)

Липовачка (Велики Мокри Луг, Мали Мокри Луг, Железник)

Нишка (Врачар, Земун, Железник)

Првомајска (Нови Београд, Земун, Мали Мокри Луг)

Савска (центар, Земун, Железник)

Церска (Врачар, Земун, Железник)

Цетињска (Центар, Земун, Железник)

----------------------------------------------------------

Саобраћајнице са различитим именима истих личности

Булевар Николе Тесле (Нови Београд) – Улица Николе Тесле (Земун)

Булевар војводе Бојовића (Стари град) – Улица војводе Бојовића (Звездара)

Шупљикчева (Вождовац) – Војводе Шупљикца (Звездара)

Тиршова (Савски венац) – Мирослава Тирша (Земун)

Хајдук-Вељков венац (Савски венац) – Хајдук-Вељкова и Хајдук-Вељково сокаче (Раковица)

Булевар Михајла Пупина (Нови Београд) – Пупинова (Звездара) – Михајла Пупина (Земун)

Булевар деспота Стефана (Палилула) – Високог Стевана (Стари град)

Маршала Тита (Палилула) – Титова (Чукарица)

Трг Бранка Радичевића (Земун) – Улица Бранка Радичевића (Чукарица) – Бранкова (Стари град)