Албанизација српске баштине

"Нова интернет-презентација Министарства културе Косова је још један груби покушај политизације културне баштине у циљу фалсификовања историје и негирања духовног, културног и националног идентитета српског народа који на Косову и Метохији не живи као нека безначајна мањина, на шта је сведен политиком етничког чишћења. Српски народ је ту као аутохтони чији је допринос на светском културном плану верификован у бројним научним радовима најпознатијих историчара уметности", каже протосинђел Сава Јањић из манастира Високи Дечани поводом писања "Политике" о спорној туристичкој презентацији привремене косовске владе.

Подсећајући да ово није први пут да влада у Приштини прећуткује да су Срби изградили културне и верске споменике, отац Сава, у коментару за КиМ-инфо, каже:

– Један од најгрубљих случајева квазиисторијске пропаганде Министарства културе Косова догодио се 13. маја 2005. године у Паризу, када је министар културе Косова Астрит Харација са својим сарадницима покушао присутнима у згради Унеска да подели памфлете под називом "Споменици Косова – Monuments of Kosova". У тој публикацији ни једном једином речју није поменут српски допринос културном наслеђу на Косову и Метохији. Дељење ове публикације, које је изазвало скандал међу присутнима, а посебно међу домаћинима (Унеско), хитно је прекинуто по захтеву тадашњег шефа Унмика Серена Јесен-Петерсена, а на изричит захтев министра иностраних послова Вука Драшковића и оца Иринеја Добријевића, представника Српске православне цркве на овом скупу."

Отац Сава Јањић објашњава да на Косову и Метохији постоје српскo, отоманскo, албанскo и другo културнo наслеђе (које је, наравно, различитих уметничких домета и вредности), али Косово никада у историји није било посебан, ни политички, нити културни, појам, па се косовизација националне баштине на овим просторима не може другачије протумачити већ као покушај албанизације културног наслеђа.

У презентацији Министарства културе Косова не помињу се манастир Грачаница или Богородица Љевишка, Свети спас призренски, док су Дечани и Патријаршија само узгред поменути, наравно, без српскоправославне ознаке. Од грачаничке цркве, којој се диви цео цивилизовани свет, за Министарство културе Косова важнија је, рецимо, спомен-кула Адема Јашарија или зграда у којој је одржано заседање Призренске лиге. Чињеница да су једини споменици на Косову који су признати као део Светске културне баштине Унеска српске православне светиње упадљиво је прећутана на рачун бизарних детаља о културном наслеђу неупоредиво мањег значаја и вредности.